Није све изгубљено

Од нашег специјалног извештача

БЕРЛИН, 13. јуна – Мишљења у вези са игром наше репрезентације и овде у земљи домаћину Мундијала, али како сазнајемо и у домаћој јавности подељена су када је у питању учинак "плавих" у првом сусрету против Холандије, у коме смо поражени (0:1). Многи посматрачи овде сматaрју да је наша репрезентација играла веома добро, али да није имала среће и да су поједини играчи пружили много мање од онога што се од њих очекивало.

То пре свега важи за Матеју Кежмана, који је уз Дејана Станковића, прво име у нашој репрезентацији. То потврђују и оцене које су наши играчи добили у немачким спортским листовима. На челу листе оних који су оставили добар утисак на овдашње извештаче били су голман Јеврић, Предраг Ђорђевић, Станковић Крстајић, Милошевић и Дуљај. На другој страни листе, нашао се несрећни Ненад Ђорђевић уз нашег најбољег стрелца у квалификaцијама Матеју Кежмана.

Страх од нападача

Многи страни новинари после утакмице у Лајпцигу тражили су од наших извештача да им објасне због чега се селектор одлучио да стартује са појачаном одбраном и онако већ довољно дефанзивно оријентисаног тима.

Петковић је то објаснио на конференцији за штампу дан касније у нашем штабу у Билербеку, страхом од Аријена Робена, односно крилних напада Холанђана.

Било, како било, експеримен није успео, Робен је ипак био неухватљив, а цех смо платили поразом.

Изгубљено је и самопоуздање, а надамо се и илузија да се на оваквом такмичењу може рачунати смо на одбрану као фактор који одлучује утакмице. Досадашња дешавања показују да и даље вреди она изрека да је напад најбоља одбрана, што је разлог више да се и наш селектор добро замисли над том чињеницом. Искључиво одбрамбеном тактиком са нападом у које је један истурен човек далеко нико неће стићи на овом првенству.

Овакав приступ није донео резултат ни екипама које у својим редовима имају технички много "образованије" појединце, који су у стању да прецизно упуте дуге лопте, или да их у нападу прихвате између двојице, или тројице бекова. Ово "умеће" у код нас показао је само Саво Милошевић, али без брзог прикључка неког из средњег реда наше акције остајале су недоречене. Потребан нам је значи, ако не много бржи напад (осим Коромана и Љубоје немамо такве играче), онда свакако осмишљенији, који се гради са јасним циљем упошљавања неког од стрелаца у шпицу напада. Брзоплето набацивање чим се прекорачи центар игралишта било на Милошевића, било на високог Жигића, неће вредети, као што није вредело ни Еглезима форсирање одличног скакача Крауча против Парагваја.

Мало простора за размишљање

Дакле на потезу је Илија Петковић, После свега тешко да ће имати много избора, без обзира што нас у петак чека веома амбициозан противник – Аргентина. Наше шансе су у чињеници да су нас Аргентинци, бар ако је ценити по расположењу њихових извештача, већ "прежалили", као и у реновираној постави, која се неће ослонити само на чување Јеврићевог гола.

Селектор Петковић је гласно размишљао о тој опцији, не баш на овако отворен начин, али верујемо да ће применити нешто из офанзивног арсенала, ако у њему уопште има муниције "већег калибра".

То, на другој страни значи ход по ивици жилета. Наш наредни противник има тим за респек и нескривене амбиције. Ради се о играчима који су високо котирани на свим ранг листама, почевши од Креспа, Рикелмеа, Сорина, Савиоле... који поред патриотских мотива, имају намеру да им овај шампионат послужи за подизање рејтинга, односно цене на светској фудбалској пијаци.

Свака грешка у том сусрету може да значи разервацију повратне карте за Београд.