Нова превара АНТИФА војске

Ових дана, као симбол подршке протесту у Новом Саду хрватски студенти у Загребу и Ријеци истакли су транспарент – „Један свијет, једна борба”. У неколико наврата сличне пароле виђали смо и на протестима наших младих анархиста по факултетима који се лажно представљају да су студенти.

Наравно, симболика ове пароле није нимало безазлена, напротив, врло је идеолошки обојена и представља озбиљну опасност за темеље сваког традиционалног, посебно хришћански утемељеног, друштва.

Више пута смо до сада чули како наши млади радикални левичари или како смо их одавно прозвали блокадери, желе да мењају систем. Како сами кажу њих не занима ни власт, ни опозиција, они хоће да мењају систем.

Додуше, не кажу нам како би то урадили, јер наравно да кад би истакли њихове сумануте идеје доживели би крах на изборима, а подршка коју су до јуче имали истопила би се као сладолед на жарком сунцу.

Промена њиховог система управо и лежи у тој пароли „Једна свијет, једна борба”, а она се састоји у тоталном раскиду са досадашњим традиционалним вредностима које је српско друштво заступало, раскидом са нашом историјом, вером, црквом, приватном својином, породичним вредностима… Као неки вид савремених комуниста, они би у том свом новом свету, унисоном по размишљању и без могућности супротстављеног мишљења, развијали сопствене култове и религију.

Обожавање овоземаљског и поштовање обичаја који немају ама баш никакве везе са православним хришћанством. На неки начин то нам одавно демонстрирају кроз њихова секташка окупљања на којима наводно одају пошту у трајању од шеснаест минута за шеснаест жртава на сред улице. Без присуства свештеника који би очитао молитву за упокојене, без учешћа у молитви за упокојене, они афирмишу секташке обреде који би требало младима да уђу у праксу.

Иначе, један од основних постулата Сорос фондације која иначе највећим делом финансира радикалне левичаре и анархисте широм света јесте урушавање хришћанства, јер баш је оно највећа брана уласку његовог тоталног отвореног друштва у коме нема ограничења и у коме је све дозвољено, осим уколико си другачијег мишљења. Они који другачије мисле, прођу као босу по трњу. У тој поставци рецимо Ислам не смета, већ је користан, јер он идеално урушава хришћанство.

Отуда се Сорошеве фондације и залажу за масован прилив миграната у Европи, а они лагано преузимају европске земље, долазе на власт, урушавају непослушне режиме, дају озбиљну логистику за протесте и на све то одлични су као демонстранти у борбама са снагама реда.

Један од највећих пројеката који Сорошеве експозитуре имају управо је и сарадња са Хамасом, који на неки начин служи да обучава младе радикалне левичаре широм света за уличне борбе, а заузврат они ће свуда по универзитетима и јавном мњењу по западној Европи ширити причу о геноциду у Гази и давати подршку Палестини.

Сетите се да је УСАИД платио 50 милиона долара из америчког буџета да се помогне набавка кондома за становништво у Гази. Суштински, то је било чисто прање пара као помоћ за Хамас од стране УСАИД, што је наравно Трамп одмах угасио и заврнуо како је дошао на власт. Зато одавно и пишем да су наши блокадери део ширег међународног покрета у коме су основне идеје урушавање традиционалног православног хришћанског друштва у Србији, те с тим у вези имамо ужасне нападе на нашу Српску православну цркву, архијереје и остало свештенство и монаштво, док рецимо нема никаквих стрелица као Исламу, односно СДА Санџака Сулејмана Угљанина.

Ta политичка партија веома је добродошла у редове блокадера, јер тако је неки Хамас то одредио. Зато на њиховим скуповима стално имамо причу о томе да Србија учествује у геноциду у Гази, јер има добре односе са Израелом и зато стално носе палестинске заставе као знак подршке Палестини, али зато не би никад подржали Србе са Косова и Метохије, већ напротив, подржали би Куртија као исламски фактор који руши Вучићеве ћације на Косову и Метохији.

У тој њиховој једној борби, нема места за противнике. Они морају да буду елиминисани, по потреби и физички. Нема емпатије према људском бићу, јер оно је ћаци које не заслужује да живи. Постоји само секташко веровање у један свет који су они замислили, а ко тај свет не прихвата не заслужује ни да живи. Да би до њега дошли, дозвољено је све према противнику. Од бестидне дехуманизације, измишљања, лагања, увреда, напада на породице, убистава, јер код њих циљ не бира средство.

Зато ово што имамо данас је веома опасно, а да ли смо спремни да се као друштво изборимо са овом пошасти и немани, то је већ до тога колико смо као народ зрели, јер морамо коначно да схватимо да ово није обична политичка борба неких политичких странака. Ово је битка на међународном нивоу између оних који желе традиционално хришћански утемељено друштво и припадност народу, односно да будемо суверени и своји на своме и оних који желе све то да униште зарад њиховог глобалног света у коме би сви били окултни зомбији без душе и вере.

Мислите о томе.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа