Модни детаљ историје

"Видео сам те у ’Жикиној шареници’ на ТВ-у како си грдила кћерку Че Геваре."

"Ако демократија подразумева слободу левице, може ваљда и десница да се огласи! Ни у сну не бих помислила да ће на 52. сајму књига уместо књижевних звезда највише засијати она; "а што личи на тату", одушевљено су клицале присталице госпође докторке која је дошла из далеког света да нас подсети како воли, на пример, Фидела Кастра и да нам проповеда идеологију коју многи од нас одавно желе да превазиђу. Новинари су трчали да виде кћерку револуционара који је, узгред, младом нараштају понајвише познат по чувеном постеру који кити одевне предмете. Немам ништа против носиоца дуксерица са његовим ликом, свако гања идоле какве жели али сам помислила да је то њима пуки модни детаљ. Ни ја не знам много о Че Гевари, нисам никада била његов фан, мада се моја генерација и данас заклиње да је био идол наше младости. Мислим да се родио 1927. у Аргентини. Био је пријатељ Фидела Кастра, заједно су на Куби дигли револуцију, имам "Дневник мотоциклисте" Роберта Мерлеа а гледала сам и филм пре коју годину на Фесту снимљен по тој књизи. Че Гевара је био комуниста који је одлазио у Африку да тамошње сужње поучава како се праве револуције па се враћао у Јужну Америку. Чини ми се да је успешно иницирао неку револуцију и у близини Кубе, то не знам тачно а знам да су га у Боливији убили негде 1967. године и да су се чуле повике да је америчка тајна служба, CIA, имала удела у томе. Додуше причало се и о томе да га је издао сам Фидел Кастро јер се оглушио о његова дозивања у помоћ. Че га је небројено пута звао из Боливије. То је све што знам о њему, не сећам се да је било лекција о њему у уџбеницима историје, међутим виђам многе младе људе окићене његовим портретом. Да ли знају чију слику носе или је то само модни детаљ омиљене Replay фирме? Мајице су недужне за догађаје на 52. сајму књига, можда их могу кривити само утолико што је Че Гевара био лекар па би било пожељније да их носе спасиоци хитне помоћи, наравно левице, јер су они носиоци супкултуре Че Гевара, за кога се зна, није само претпоставка већ је историјска чињеница, да је био учесник у стварању једне партијске државе и диктатуре која је изискивала много проливене крви.

"Шта је теби? Не подносиш да неко мисли другачије од тебе?! Па, нису могли сви издавачи само твоју књигу да штампају."

"Био сам ученик философа Диониза и радије бих био сатир него светац", говорио је мој омиљени философ Ниче.

"С ким си сада, с ким се не можеш споразумети, у чему је твоја невоља? По мени, о Че Гевари треба да питамо Јужноамериканце, њихово мишљење би било меродавно, зар не?"

"Мене је њихов револуционар бацио у засенак, нико није ни привирио на промоцију моје нове књиге. О томе би сваки писац ћутао али ја одувек тврдим како иза сваког успеха стоји сто неуспеха и да могу бити успешна само ако грешку за грешком чиним с несмањеним одушевљењем!"

Све док смо живи свет је пун дивних ствари, ако нам се не допадају наше невоље можемо у књигама читати о туђим. Свет је велики и ми смо део света. Прошао је 52. сајам књига и ја сам уместо српског, уронила у "Француско завештање", нисам желела да трчим за кћерком Че Чеваре, која беше звезда јер какве ја везе имам са герилцима? Јурила сам Андреја Макина који се родио и тридесет година живео у Сибиру а онда га је напустио засвагда и настанио се у домовини своје баке Францускиње. У Паризу живи и пише књиге, које свирају чудесну, танану музику душе и које су и код нас омиљене. Кад год имам прилику прочитам нешто о њему, он увек нежно понавља да није језик главно оруђе писца већ његова судбина, провиђење, промисао... Могао је, вели, и на руском језику да пише, али живећи више од две деценије у Паризу он пише на француском. Без обзира на то, његова душа пева на руском... Мислим да је отуда та тужна мелодија у његовим делима. Познате су тешкоће кроз које је пролазио стигавши у Париз, није имао пара и једно време је спавао на гробљу... Мање се говори о томе како су његова дела примљена у његовој домовини. Он пише о Русији, мистици и загонетности Руса, о "хомо совјетику", слободи и недостатку слободе о грешницама које нису могле одолети својим жељама и тако страдале, и наравно о себи. Преведен је на више од тридесет језика! Имала сам среће да га сретнем и разговор с њим био је занимљив као и његово "Француско завештање" које сматрам једном од најпотреснијих, најсвирајућих, најлепших романа данашњице.