„Велики брат” надгледа трговце у Србији

Ниједан трговачки трик, неоправдано подизање цена, непоштовање уредбе, ново улиставање добављача, њихово излиставање, не могу више проћи непримећено. Неко би рекао „велики брат” је међу трговцима, а формално то је платформа у коју трговински ланци уносе ценовнике преко Националног портала отворених података на основу које се прати и спровођење уредбе и кретање цена и трендова, у које је „Политика” јуче имала увид.

Она садржи податке које трговци једном недељно достављају Министарству трговине и одговорни су за њих и када платформа буде у потпуности спремна моћи ће да је користе и грађани.

Сандра Докић из министарства каже за наш лист да је укупан промет 29 трговина које су под уредбом у октобру повећан за осам одсто у односу на септембар и да очекује да ће он у наредна два месеца такође расти.

– Платформа је готова, с тим што сада још решавамо неке ситнице како не би било грешака када она буде јавна. Тренутно цене које ми пратимо су на недељном нивоу, а измењен Закон о заштити потрошача, након што се усвоји предвиђа информисање потрошача о ценама на дневном нивоу, што ће бити нова обавеза трговаца. Министарство сада види све што нам је неопходно како бисмо пратили тржиште и све аномалије, а тиме и реаговали на њих. Ако видимо да је дошло до раста цене неког производа, проверавамо да ли је дозвољено да се набавне цене мењају, да ли је под уредбом, ако јесте, посебно обраћамо пажњу, упућујемо инспекцију на основу тих података – каже Докићева.

Она додаје да инспекција тренутно контролише трговце управо на основу података које виде на платформи.

Док седи испред монитора, Докићева нам показује колико производа је под уредбом код сваког трговца. Примећујемо да то зависи од ширине асортимана, али један има, рецимо, 24.000 артикала, а други, такође велики, само 2.000 које су под уредбом о ограничењу маржи. Овом првом је, додаје Докићева, сигурно теже и уредба га више притиска, али тржиште ће то све регулисати, сигурна је.

Затим отвара појединачне производе који су нам били занимљиви. Паковање алуминијумске фолије се посебно издваја код једног трговца. Она је 1. априла коштала 418, а 1. септембра је, од почетка мера, пала на 181 динар. Сада кошта 219 и сумњиво је зашто се цена променила. Таквих артикала је много. На екрану се за сваког трговца појединачно може видети апсолутно сваки податак, од кретања цена до улиставања нових производа, акција и све врло лако може да буде нови налог инспекцији за контролу.

– Систем унапређујемо стално и сада нас, рецимо, интересује удео приватних, односно трговачких робних марки. Ценовници су нам показали да су цене ових производа биле претеране, а трговци који су могли да конкуришу брендовима и да са тим артиклима буду од 50 до 100 одсто јефтинији то нису чинили. Коштали су приближно, али зато сада имамо ситуацију да су производи приватне робне марке много јефтинији. Феномен је да они нису желели да конкуришу брендовима и ситуација нам је доста јаснија. Најважније је да сви знају да је цела држава стала иза овога што ради Министарство трговине – каже.

На питање да ли трговци могу да издрже ове мере, с обзиром на то да се жале, она каже да су, према ономе што су чули на састанку, трговци на ивици банкрота, али да то баш и није тако.

– Како време пролази и пратимо све, јасно је да главни проблем нису биле марже. Да јесу, снижења би, после примене уредбе, била много већа. Игра је све време на терену офрабата (ванфактурних давања) који су се кретали и до 60 одсто. О каквој ситуацији говоримо, довољно показује податак да произвођачи који су сада уштедели новац од ванфактурних рабата, не смеју да га искористе за додатно снижење цена, јер се, како нам кажу, плаше да ће им „трговци тражити тај новац кад уредба престане да важи – објашњава наша саговорница. Зато се у овом тренутку, како је истакла, у припреми Закона о непоштеним трговачким праксама, баве искључиво офрабатима, јер они у будућности морају да постану мерљиви.

– Морамо да знамо шта је друга страна добила за 10 одсто рабата, који је, на пример, одређен. Шта је суперрабат који је наплаћиван добављачима и што су они добили заузврат. Закон ће прецизирати шта сме, а шта не сме да се наплаћује – каже Сандра Докић.

Она закључује да је нама цело тржиште и трговина пословала на офрабатима и да кроз закон то мора да се јасно дефинише. Оно што је посебно важно је да ће држава кроз овај пропис обавезати добављача да они пријављују ове праксе, јер ће у супротном одговорност пасти на њих.

– Тиме ћемо их натерати да не пристају на такве нефер праксе, јер ће знати да су и они одговорни. Олакшавамо им да скину то бреме са леђа – каже наша саговорница.