Одговор на питање да ли је криза прошла

Победа у Ивањици, у заосталој утакмици у првенству, омогућила је фудбалерима Партизана да удахну ваздух после две дубоке ране. У Шапцу их је прволигаш Мачва избацила из Купа Србије већ у шеснаестини финала (2:0), а потом их је на Бановом брду Чукарички потукао до ногу (4:1).

Против Јавора су водили, па на полувреме отишли с голом заостатка и забрињавајућом игром, али су преокренули у другом полувремену (3:2). Што су се докопали три бода заслуга је и среће (пенал у безопасној ситуацији по гол домаћина, а посебно „маказице” Јована Милошевића за погодак из маште), као и опредељење противника да чува предност из првог полувремена, уместо да настави да јуриша. Упркос томе Партизан није стварао шансе, иако му је била препуштена теренска иницијатива.

После смене тренера голи резултат је, ипак, најважнији. Марко Јовановић и Ђорђије Ћетковић, привремено у тој улози, некако су пресекли суноврат, а вечерас, против Новог Пазара (18,30 ч) у Хумској улици (без гледалаца, пошто су без икаквог повода оскрнавили Партизанов рођендан на утакмици против Војводине), треба да дају коначан одговор (следи предах због утакмица репрезентације) да ли је криза била привремена.

Благојевић је заснивао игру на томе да се лопта износи из сопственог шеснаестерца кратким додавањима. Партизан за тако нешто нема играче, па су настајале трагикомичне ситуације у којима су на једвите јаде хладили кашу, коју су сами закували. У Ивањици се нису опекли на томе, мада је, ипак, било почетничких грешака (од прекршаја за пенал на нивоу рекреативног фудбала, па до враћања лопте задњој линији, чиме се успорава игра и троше они, који треба да буду запете пушке кад се противник приближи опасној зони).

Марко Јовановић је на истој ватри као и крајем прошле године. И тада је постављен да на орочено време води екипу док се на нађе дугорочније решење. Благојевић је најављен као баш такав стручњак, али није саставио ни целу годину на ужареној клупи „црно-белих”.

– Мало је ко очекивао у јуну да ћемо у новембру да будемо на овом месту на табели. Ког играча нема еуфорије због тога, – казао је уочи данашњег окршаја Јовановић, алудирајући на то да је Партизан први, мада је то варљива слика, пошто има утакмицу више од Црвене звезде. – Осећа се код њих олакшање после Ивањице. Нису навикли на критике, млада су екипа, па су успони и падови нормални. Јесу иза њих шест утакмица у Европи и неке тешке у нашој лиги, али не сазревају сви подједнако брзо. Јован Милошевић је у сваком погледу напредовао, не само због оног поготка у Ивањици, него и по карактеру и много би нам значило да остане, јер му истиче позајмица из Штутгарта.

Јовановић је уверен да би и без његовог велемајсторског поготка Партизан смогао снаге да да победоносни гол против Јавора. Да ли је то његово искрено убеђење или уливање охрабрења екипи само он зна. Наводно су у полувремену, у свлачионици, оставили утисак да могу да се извуку из ћорсокака у који су упали после изједначења.

О данашњем противнику, а поготово о његовом тренеру, Јовановић је изнео хвалоспеве:

– Резултати Новог Пазара показују да је наставио тренд из прошле сезоне, иако је остао без важних играча као што су Љајић, Месаревић... То је складна екипа, коју предводи Владимир Гаћиновић, мој бивши тренер из Железничара, иначе један од најбољих стручњака у нашој земљи. Који год клуб да је водио правио је доста проблема Партизану. Наш задатак је да победимо и останемо ту где јесемо. Биће тешко, али с енергијом какву смо имали у Ивањици то можемо да остваримо.

Партизан већ дуго млако улази у окршаје, „опипава пулс противника”, уместо да крене силовито и одмах га ошамути или му наметне темпо, који не може да издржи. Умртвљивање игре му не иде наруку, тим пре што би бржа игра по дефиницији требало више да одговара младој екипи. За брзе промене, истина, није било времена, али у предаху првенства би морало да се поради на томе да се пронађе и поплоча пут ка успону.