Тражити бубрег назад...

Разочаран у живот и љубав, њујоршки угледни хирург Ричард Батиста тражи од супруге Донелин да му врати бубрег који јој је даровао 2001. године, када је била у животној опасности, или да му плати обештећење од милион и по долара. Дао јој је бубрег да би јој спасао живот, да би сачувао брак и учврстио љубав, а она га је после операције преварила са својим физиoтерапеутом, али ни то јој није било довољно па је поднела захтев за развод, да би му на крају забранили да виђа децу.

Они који осећају љубав губе памет коју добијају они који је не осећају. Блуднице се освајају даровима, а искуство је корисно колико и срећка после извлачења. Господин Ричард после овакве срећке љубоморно ће чувати други бубрег, с обзиром на то да онај од бивше жене не може да поврати, јер то не дозвољавају ни закони ни лекарска етика.

Љубав није чудо, али она чини чудеса. То је опасна трговина која се углавном завршава банкротом. Антитеза љубави није увек мржња, она може бити и друга љубав, љубав према изгубљеном бубрегу. Нормална је Ричардова реакција, он јури део себе, односно своју жену. Они ће до краја остати нераздвојни, друга љубав је у ствари прва, између њега и ње је заједнички орган који их повезује.

Донелин је требало да остане уз децу и супруга, који јој је подарио живот из љубави, јер бубрег се не може легално купити у Њујорку. Мада, у Индији је највећа пијаца људских органа и најживља је у Мумбају, где се одвија под контролом организованог криминала паралелно са трговином опојним дрогама. Само крајем деведесетих година од живих давалаца извађено је око две хиљаде бубрега и продато широм света. Дошло је време када ће нас поред емоција и новца повезивати и органи. Можда звучи бизарно или као црни хумор, али читајући личне огласе са територије Србије и читавог света често можемо наићи на оне сурове, типа: „Угроженим болесницима уз велику захвалност дајем бубрег, шифра: Бољи живот мој и твој”, или: „Уступам бубрег уз новчану надокнаду, крвна група нулта позитивна, шифра: Помози ми Боже”.

Бубрег би имао савршену функцију заплета у љубавном роману, који би се разрешавао Ричардовом јурњавом за сопством, њега више не привлачи само жена, него и орган сопственог тела. У историји књижевности не постоји толико љубоморан мушкарац који би даровао бубрег својој жени не би ли је задржао крај себе, а могао га је купити илегално за 40.000 евра од добровољног даваоца или украден од криминалца. Често се дешава да киднаповани људи остану без неког органа.

Чињеница је да Донелин не воли Ричарда, али требало би из захвалности да остане уз њега. Тешко је и њему и њој, само њу штите дефинисана права, а он је, спасавајући њен живот, уништио обоје: не може да прихвати да нема супругу, да не виђа децу, да нема себе у целини, и с пуним правом тражи обештећење – само ако бисмо у обзир узимали универзална морална начела.

Можда она њега и даље воли, али га вара јер је дрма климакс, па ће му се вратити, или су они заједно смислили ову оригиналну драму не би ли свет о њима стварао литературу.

Студент књижевности и песник