Боснић: Стални притисак на Србе у Хрватској има циљ да се избрише траг свега српског

Председник Удружења прогнаних Срба из Хрватске Миле Боснић изјавио је у понедељак, поводом инцидената у Сплиту и Загребу приликом одржавања манифестације Дани српске културе, да се у Хрватској врши стални притисак на Србе са циљем да се избрише траг постојања српског народа, од језика, писма, споменика и свега осталог.

Боснић је за Тан‌југ навео да су Срби, посебно деца, спортисти и културни радници, често мета напада и нетрпељивости у Хрватској. „Људи тамо не смеју да се изјасне да су Срби. Замислите онда у каквом су положају Срби кад нема камера и када нема присуства јавности. Наша деца, спортисти и културни радници нису сигурни ни кад иду да плешу, да се баве спортом, ни кад представљају своју културу", рекао је Боснић.

Указао је да догађаји у Загребу и Сплиту нису усамљени и подсетио на поруке током концерта певача који велича усташтво Марка Перковића Томпсона, уклањање и скрнављене српских споменика и забрану употребе ћирилице.

Упутио је критику на рачун хрватске државе и институција, наводећи да полицијске и државне структуре не реагују као што би то, по његовим речима, чиниле државе западне Европе у суочавању са екстремизмом. 

„Ако би у Немачкој две или три хиљаде нациста дошле пред синагогу, држава би реаговала одлучно. Дошле би специјалне снаге, поломиле би их и затвориле. И прича би била завршена и никад се то више не би могло десити", рекао је Боснић и указао да у Хрватској такви догађаји "пролазе испод радара".

Он је оценио да су напади на Србе део шире политике која тежи брисању трагова постојања српског народа у Хрватској, од језика и писма до културних споменика, и навео пример запаљених књига и уништених споменика из периода од 1991 до 1995. године.

Посебно је истакао питање третирања историје и Јасеновца, наводећи да се злочин НДХ над Јеврејима и Србима умањују и релативизују како би се умањили злочини Хрвата.

Нагласио је да хапшења и принудно покатоличавање Срба трају стално, а да су напади и инциденти све учесталији имајући у виду да су Срби почели да се враћају и обнављају своје куће.

„Замислите под каквим су притиском та деца, кад оно мора ићи у вртић, а родитељ њему са пет година каже 'немој да кажеш да си Србин' или 'да ти је ово слава'. Ти си обележен. Одрасли људи мењају имена и презимена", навео је Боснић.

Примећује да Хрвати немју никакве непријатности када долазе у Београд и подсећа да су у главном граду Србије одржани Дани хрватског филма. „Да ли је неком пало на памет то да прекине? Не, могао би да почастиш неког глумца ако га сретнеш негде у кафани. Да ли то неком смета?

Не смета, уопште не смета. Замислите да на неки хрватски фолклор дође сто хулигана. Више хиљада Срба би дошло да им покаже како се то не ради", сматра Боснић.

Оцењује и да би држава Србија требало одлучније да стане у заштиту права Срба у Хрватској. „Ми морамо или имати министарство за дијаспору и Србе у региону, или при влади једну канцеларију као што има за Србе на Косову. Јер та трагедија и тај положај Срба у Хрватској, то је незапамћено. Шта смо ми проживели? Ми смо на крају злочинци и окупатори. И не смемо да писнемо, а ова држава мора и има обавезу и не сме нас се сетити само кад се овако нешто деси или кад су избори", поручио је Боснић.

Он је, такође, оценио да и Европска унија затвара очи пред насиљем над Србима у Хрватској. „Ово није само српски проблем. Ово је срамота за Европу. Ако ЕУ толерише овакве појаве, онда и сама сноси део одговорности", закључио је Боснић.