Крај и пре новог почетка

Многобројни поштоваоци легендарне групе „Лед цепелин” ових дана не крију своје незадовољство. По оној народној, „од готовог је направљена вересија” јер је велики састав био „већ виђен” поново на сцени, после скоро три деценије. И то због веома јаког разлога. Наиме, текући месец представља значајан јубилеј – четрдесет година од објављивања њиховог првог албума, једноставно названог – „Led Zeppelin”.

Гласине о могућем повратку „Цепелина” подгрејане су децембра 2007, током хуманитарног концерта у Лондону, одржаног у част преминулог Ахмета Ертегуна. Он представља једног од оснивача издавачке куће „Atlantic Records”, за коју је састав објавио већину својих албума, међу осталим и поменути првенац. Преостали чланови оригиналне поставе (Роберт Плант, Џон Пол Џонс и Џими Пејџ) одржали су једнократни „повратнички” концерт, на којем су извели шеснаест песама, уз два биса. Прошла година обиловала је опречним извештајима о томе хоће ли се ставити тачка на мистерију звану „поновно окупљање”. И док су медији објављивали да су Пејџ, Џонс и Џејсон Бонам (син преминулог бубњара Џона Бонама) током лета снимили нови материјал, Роберт Плант је истовремено промовисао изузетно хваљени албум „Raising Sand”, који је нешто раније снимио заједно са певачицом Елисон Краус. Очигледно је да је бившем певачу рок гиганта више одговарала опуштена атмосфера наступа са Краусовом, уместо форсирања сарадње са бившим колегама. Плант је у септембру 2008. године изјавио да су гласине о поновном окупљању матичног бенда, у најмању руку, смешне и фрустрирајуће, а својим бившим музичким саборцима пожелео је све најбоље у будућем раду. Нова „рунда” уследила је крајем прошле године, када се отворила могућност да састав настави без Планта, уз ангажовање новог певача. И та прича се неславно завршила почетком ове године, изјавом Пејџовог менаџера Роберта Менша да ни након неколико потенцијалних кандидата бенд није пронашао оптимално решење.

– Цела прича је комплетно завршена, нема планова за даљи рад – закључио је Менш.

Група „Лед цепелин” је настала крајем шездесетих година, у периоду када је и већина рок великана тек крчила свој пут. Фузијом рока, блуза и кантри елемената успели су да на прва четири албума изграде статус култног бенда. Уз Елвиса, Дилана, „Битлсе”, „Стонсе” и „Блек сабат”, важе за један од састава чије су песме најчешће обрађиване у свету. У периоду од 1971. до 1977. године група је имала незванични (помало и незахвални) статус „највећег рок бенда на свету”. Уследио је успех и у периоду крајем седамдесетих година, упркос промењеном музичком стилу, под утицајем источњачке филозофије и звука. Нажалост, прерана смрт бубњара Џона Бонама 1980. године озбиљно је нарушила кохерентност групе која се, упркос постхумно објављеном албуму „Coda”, убрзо распала.