Ђоковићев корак ка другом месту

Од учешћа у Сиднеју Новак Ђоковић може да има вишеструки ћар, иако тај турнир испрва није био у његовим плановима. Победом у четвртфиналу против Хрвата Марија Анчића (35. на светској листи) са 6:3, 6:4 дошао је на два корака од трофеја, а на један од другог места на светској листи. Рано јутрос по нашем времену састао се с најбољим финским играчем Јарком Ниеминеном (40), који је могао и да предахне, пошто му Француз Жо Вилфрид Цонга (6) због повреде није изашао на мегдан.

Ђоковић је после пораза против Летонца Ернестса Гулбиса већ у првом колу прошле недеље у Бризбејну преломио да затражи такозвани позив за учешће у Сиднеју, што су организатори једва дочекали. Намера нашег најбољег тенисера је била да у одбрану трона на Међународном првенству Аустралије (19. јануар – 1. фебруар) пође са што више мечева у рукама и навикнут на нови рекет реномираног произвођача „Хеда”, после три године играња „Вилсоновим”, али је рачуница била и да ће се угнездити између већ дуго водећег двојца у мушком тенису Шпанца Рафаела Надала и Швајцарца Рожеа Федерера ако се домогне финала. Уколико савлада и Финца, онда иде у Мелбурн као другопласирани, мада ће играти као трећи носилац, јер је жреб већ обављен, рано јутрос по нашем времену (у обзир узета важећа листа).

То је Ђоковићу била још једна шанса да се помакне с трећег места на којем је непрекидно од 13. августа претпрошле године. Прва два пута могао је да потисне Надала, лане, али су, на његову несрећу, то били непосредни дуели на шљаци, на којој је Шпанац неприкосновен. Одбранио се и на турниру из мастерс серије у Хамбургу, мада је Ђоковић био сјајан и једини пут освојио сет у међусобним сусретима на земљаној подлози, и потом на „Ролан Гаросу”, оба пута у полуфиналу.

Сада је за петама Федереру. Разлика између њих је на почетку сезоне била само десет поена и требало је да Ђоковић у Бризбејну оде корак даље него швајцарски ас у Дохи, али Гулбис није марио што се о тих „тричавих десет бодова” говорило још од расплета на завршном турниру прошле сезоне, у Шангају, средином новембра. Наш ас је тријумфовао, а Федерер не само да није обранио трофеј, већ није прошао ни групу, па је разлика од 560 бодова смањена на десет.

Швајцарац, који је донедавно био недодирљив на првом месту 160 недеља узастопце, ове недеље се не бори за поене, већ учествује на традиционалном егзибиционом турниру у Кујонгу, надомак Мелбурна, па је Ђоковић сам ковач своје среће.

Окршај с Анчићем је био занимљив, а меч је два пута прекидан на почетку другог сета због кише па је завршен пред поноћ по локалном времену (почетак сусрета с Ниеминеном био око 14,30). Закључак је недвосмислен – наш тенисер хвата залет за велико искушење у Мелбурну, а Анчићу ће бити потребно још времена да се после невоља с повредама врати у форму којом је много обећавао (чак седмо место 2006).

Развој догађаја, руку на срце, могао је да буде и друкчији. Хрват је добро почео, а при вођству с 3:1 имао је чак седам прилика да га увећа на Ђоковићев сервис. Следећих пет гемова припало је нашем асу. Анчић је и при 5:3 повео с 40:15, али се Ђоковић опет није успаничио. Реаговао је добро и сервисом и у пољу, онако како смо и навикли од њега у таквим тренуцима, што охрабрује.

У другом полуфиналу играли су Аргентинац Давид Налбандијан (11), који је у четвртфиналу победио најбољег домаћег тенисера Лејтона Хјуита (74) са 7:6 (7:3), 7:5, и Француз Ришар Гаске (25), успешнији у француском дуелу од Жеремија Шардија (73) са 6:2, 7:6 (7:4).