Прича о Виндоузу, која је почела давне 1985. године са Windows 1.0 као графичким окружењем за МС-ДОС, данас изгледа као животни пут дуг четири деценије, пун бриљантних успеха, али и спектакуларних промашаја.

Мајкрософтов оперативни систем који је дефинисао модерну еру персоналних рачунара слави 40. рођендан, а уместо свечане атмосфере и рођенданске торте, јубилеј је обележен једном од највећих транзиција у његовој историји.

Виндоуз се у последње време амбициозно окреће будућности вођеној вештачком интелигенцијом, настојећи да редефинише своју улогу.

Ипак, док се Мајкрософт припрема на тај храбри скок, испод површине и даље одзвањају стари, добро познати проблеми, пише Index Tech.

На свој 40. рођендан, Виндоуз стоји на једној од најважнијих прекретница у својој историји. Током 2024. и 2025. године, Мајкрософт је представио нову визију: Виндоуз више није само платформа на којој се покрећу апликације, већ „агентски оперативни систем“.

Иза тог корпоративног израза крије се идеја о систему у којем ВИ агенти, пре свега Copilot, проактивно раде у позадини, уче навике корисника, предвиђају следеће кораке и аутоматизују радње које су некада захтевале више кликтања и времена.

Његов успех зависиће од способности Мајкрософта да балансира иновације са темељним вредностима које корисници очекују већ деценијама.

Интеграција вештачке интелигенције не сме да делује као наметање, већ мора да гради поверење и решава стварне проблеме. Не сме да жртвује стабилност, перформансе и јасноћу интерфејса зарад футуристичких амбиција, сматрају стручњаци.

На увођење вештачке интелигенције јавност је реаговала подељено. Ентузијасти нову визију виде као будућност рачунарства, док скептици подсећају да темељи морају да буду чврсти, као и да систем треба да одликују поузданост и брзина.

Мајкрософт се и данас, после пола века постојања, суочава са низом дубинских проблема. Већ деценијама га прати репутација да је свака друга верзија Виндоуза – промашај, због чега корисници имају хронични страх од великих промена.
То подстиче неповерење према свим новим експериментима, укључујући и ВИ функције. Томе се придружује хронична фрагментација корисничког искуства: Виндоуз и даље делује као скуп неповезаних елемената, полупређених менија и старих алата који живе поред нових, стварајући утисак недовршеног система који се никада до краја не стабилизује.

Додатно незадовољство изазива агресивно гурање Мајкрософтових сервиса, па тако многи корисници имају утисак да Виндоуз више функционише као рекламна платформа за Edge, OneDrive и Copilot, него као неутралан оперативни систем.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Cotgin It Solution (@cotginitsolution)

Контроверзна функција Рикол

Овај приступ појачава и проблем приватности, који је посебно кулминирао са функцијом Recall, који се налази у средишту нове ВИ филозофије, наставља Индекс.

Замишљена као својеврсно „фотографско памћење“ рачунара, она непрестано снима садржај екрана и чува га у виду претраживе историје свега што је корисник икада видео или радио. Идеја је изазвала огромне реакције.
Иако Мајкрософт тврди да су подаци енкриптовани и да се чувају локално, без слања у облак, стручњаци за безбедност упозоравају да би овако вредна база могла да постане главна мета хакера уколико би уређај био компромитован.

Перформансе остају још једно болно место: Виндоуз је и даље гломазан, препун позадинских процеса и спорији од конкуренције, macOS, ChromeOS, па чак и Linux-а на неким пољима.

Истовремено, Мајкрософт снажно промовише нову генерацију Copilot+, али многи са постојећим уређајима не могу да приступе тим функцијама, што ствара поделу унутар корисничке базе и утиче на перцепцију доступности напредне технологије.

Ни ВИ функције које би требало да буду срце нове Виндоуз стратегије нису још увек довољно зреле. Copilot често делује недовољно стабилно, не разуме увек контекст задатка и не испуњава увек обећања дата у промотивним демонстрацијама, па корисници стичу утисак да Мајкрософт избацује полуготове функције.

На све то долази и проблем комуникације: Мајкрософт често уводи контроверзне промене без јасних објашњења и коригује их тек након негодовања јавности, што додатно нарушава поверење.

Док Apple и Google убрзано уводе нови ритам технолошких трендова, Мајкрософт покушава да сустигне темпо, али га његови стари, нерешени проблеми успоравају.

Пола века Мајкрософта

Од скромних почетака у малој гаражи до глобалног лидера у софтверу, рачунарству у облаку и вештачкој интелигенцији, Мајкрософтово путовање је било револуционарно. Током протеклих пет деценија, компанија не само да је обликовала дигитални пејзаж, већ се и континуирано прилагођавала, како би редефинисала будућност технологије.

Основан 1975. године од стране Била Гејтса и Пола Алена, Мајкрософт је кренуо са визијом: да постави рачунар на сваки сто и у сваки дом. Пробој компаније дошао је са MS-DOS-ом, оперативним системом командне линије који је покретао ране IBM PC рачунаре. Међутим, лансирање Windows-а 1985. године је заиста трансформисало персонално рачунарство, доносећи графички кориснички интерфејс који је технологију учинио доступном масама, пише Девендра Гојал на LinkedInu.

До 1990-их, Мајкрософт је већ био познато име. Увођење Microsoft Office-а редефинисало је продуктивност на радном месту, док је претраживач Internet Explorer помогао да се интернет дође до милиона људи. Упркос конкуренцији и правним изазовима, Мајкрософтов утицај је само јачао, учвршћујући његов статус доминантног играча у софтверској индустрији.

Како се свет удаљавао од десктоп рачунара, Мајкрософт се прилагођавао. Почетком 2000-их компанија се упустила у нове територије, од игара са лансирањем Xbox-а до пословних решења са Microsoft Azure, својом платформом за рачунарство у облаку.

Мајкрософт је, такође, преобликовао индустрију игара. Бренд Xbox је еволуирао у мултиплатформски систем, уводећи Xbox Game Pass и игре у облаку, чинећи висококвалитетне игре доступним са било ког места.

У међувремену, аквизиције попут LinkedIn-а и GitHub-а прошириле су утицај Мајкрософта на професионално умрежавање и развој софтвера.

Одлучујући тренутак биле су 2020-те, које су обележиле прекретницу, јер је Мајкрософт удвостручио свој утицај у области вештачке интелигенције. Његово партнерство са OpenAI је увело генеративне алате вештачке интелигенције попут Copilot-а у широку употребу, направивши револуцију у начину на који људи интерагују са софтвером.

Функције засноване на вештачкој интелигенцији биле су уграђене у Microsoft 365, повећавајући продуктивност, аутоматизујући радне процесе и трансформишући начин на који предузећа послују.

Поред софтвера, Мајкрософт је значајно инвестирао у инфраструктуру вештачке интелигенције. Са плановима да инвестира скоро 80 ​​милијарди долара у проширење својих центара података, компанија обезбеђује да решења заснована на вештачкој интелигенцији остану конкурентна, безбедна и одржива.

Најновији производи и платформе компаније одражавају посвећеност вештачкој интелигенцији, рачунарству у облаку и продуктивности. Помоћ заснована на вештачкој интелигенцији уграђена је у Word, Excel, PowerPoint и Outlook.