Реконструисано више од 50 лобања српских устаника

Ниш – Пројекат „Ново лице Ћеле куле” је завршен – први пут у историји реализоване су антрополошка анализа, реконструкција лица и дигитализација свих преосталих лобања на Ћеле кули. Захваљујући томе, јавност ће бити у прилици да се упозна са свим детаљима у вези са устаницима у Првом српском устанку. Пројекат су покренули Друштво за академски развој Ниша и један од оснивача политиколог Милан Симоновић и научни радник др Наташа Шаркић, доктор физичке антропологије. Средства за историјски подухват обезбеђена су донацијама појединаца и компанија из наше земље.

Антрополошком обрадом остеолошког материјала – костију лобања, дигитализацијом и реконструкцијом споменика, као и бројним анализама и фацијалном реконструкцијом лобања узиданих у кулу, дошло се до изузетних резултата, што ће кроз неколико дана бити презентовано јавности.

Друштво за академски развој Ниш је заједно са донаторима, Министарством културе Србије и нишким Народним музејом успело да реконструише лице и стас погинулих устаника чије су лобање узидане у кулу. Како се сазнаје, великим радом дошло се до сазнања о изгледу српских устаника, њиховој старости и узроцима њихове погибије. После антрополошке реконструкције утврђено је да је међу погинулим српским устаницима било и веома младих, са тек 14 или 15 година...

Јединствени споменик подигнут је у Нишу, на четвртом километру од центра града према Нишкој Бањи по наредби команде османлијске војске и Хуршид-паше, команданта града. У кулу су узидане 952 лобање српских устаника погинулих у Боју на Чегру 30. маја 1809. На кули је данас само 58 лобања, а једна је посебно издвојена – на пиједесталу испред зида са лобањама је лобања српског војводе Стевана Синђелића, који је месецима пре битке био на Чегру у опсади окупираног Ниша. Иако му је у намери да нападне Ниш и ослободи га од Турака била обећана помоћ осталих војвода, што је иначе и сам вожд Карађорђе Петровић наредио, крајем маја војвода Синђелић је остао сам. У бици против вишеструко јаче турске војске – српских устаника било је око 3.000, са Турака више од 20.000 – он је у једном тренутку из појаса потегао кубуру и пуцао у барутану. У великој експлозији изгинули су сви ресавски јунаци, који су били под Синђелићевом командом и сам војвода, али и десетак хиљада Османлија, који су опколили устанике на брду између Ниша и села Каменице. У знак одмазде команда Османлија у Нишу наредила је да се прикупе све лобање са бојишта, да им се одере кожа и да се узидају у кулу. То је требало да буде и велике опомена слободољубивим Србима...