Трампова европска енергетска офанзива

Председник САД Доналд Трамп у складу са својом јасно дефинисаном доктрином у области енергетике од самог почетка свог мандата покренуо је велику офанзиву у овој области, којом жели да парира НР Кини која остварује огромну компаративну предност кад је реч о ретким металима и критичним сировинама, с обзиром на то да контролише две трећине прераде на глобалном нивоу, али и да максимално умањи улогу Руске Федерације у извозу нафте и гаса у Европу. Америчка доктрина „Енергенти за безбедност” показује своју снагу и утицај кроз низ активности администрације САД на европском континенту и то само у последњих неколико дана. Трамп и његова администрација решени су да ниједан молекул руских енергената не буде доступан на територији Европе и може се рећи да им то добро иде. 
Пре само неколико дана Америка, Израел, Грчка и Кипар поновно су потврдили своју преданост промовисању енергетске безбедности и сарадње у источном Медитерану, укључујући Источномедитерански енергетски центар као кључ регионалне стратешке стабилности. 
Четири земље потврдиле су своју преданост јачању регионалне енергетске сарадње кроз партнерство „3+1”, обећавајући подршку великим пројектима повезивања широм источног Медитерана и коридора Индија – Блиски исток – Европа. 
Грчка је спремна да постане кључни ТПГ коридор у оквиру продубљивања партнерства између САД и Грчке. Вашингтон Грчку не види само као купца већ и као стратешког партнера, усмеравајући нове токове ТПГ-а у Европу како би постепено заменио руски гас. 
Амбиција Вашингтона је преплавити Европу и Грчку америчким ТПГ-ом. То је потврђено током недавне посете министра унутрашњих послова Дага Бергама Атини. Бергам је недавно посетио Атину како би проценио спремност инфраструктуре и грчку преданост олакшавању транзита америчког ТПГ-а у Европу. Део америчке делегације био је и секретар за енергетику Рајт, као и још 80 људи из администрације и бизнис сектора. 
У исто време „Ексон мобајл” потписао је уговор о истраживању природног гаса у приобаљу Грчке, повећавајући америчку присутност у источном Медитерану управо у тренутку када Трампова администрација настоји да замени руске енергетске путеве ка Европи. 
Сједињене Државе, које поседују огромне резерве природног гаса, желе да обезбеде већи удео европског енергетског микса, док Европска унија настоји да постепено укине увоз руског гаса у надолазећим годинама. 
Неколико дана после велике конференције и стратешких договора у Атини, премијер Мађарске Орбан с бројном делегацијом сарадника и пословних људи боравио је у Вашингтону и срео се с председником Трампом. Ова посета имала је снажан геополитички карактер и донела нове могућности за обе земље. Чињеница је да је највише времена и конкретних договора потрошено на питања сарадње и стратешког партнерства у области енергетике. Орбан је успео и у томе да Трамп изузме Мађарску кад је реч о увозу руске нафте, али је обезбедио и велико присуство САД у енергетском миксу ове земље. Зли језици кажу да је Орбан заменио енергетску зависност од Русије за енергетску зависност од Америке, а ја бих рекао да је успео да знатно диверсификује енергетски портфолио Мађарске, који иде у прилог националној безбедности Мађарске и њених грађана. 
Временски распон је интересантан, а Трамп очигледно жели да помогне свом пријатељу да победи на изборима у априлу идуће године. Изузеће се чак делимично поклапа са захтевом Европске комисије свим државама чланицама да до краја 2027. прекину увоз руске нафте, гаса и нуклеарног горива. 
Према америчком изузећу, Мађарска такође може да настави да купује руски гас путем гасовода „Турски ток”, који пролази Балканом и може да га плаћа у тврдој валути (185 милиона долара само у августу). Према Блумбергу, Мађарска ће купити ТПГ од САД у вредности од 600 милиона долара. 
Још један кључни део Вашингтонског споразума је нуклеарна енергија, где је Мађарска пристала да купи америчке горивне шипке за своју нуклеарну електрану „Пакш 1” (по цени од 114 милиона долара), паралелно с онима које је купила од руског „Росатома” и француског „Фраматома”. 
Мађарска ће такође купити америчку технологију за продужење краткорочног складиштења истрошеног нуклеарног горива у „Пакшу” за износ између 100 и 200 милиона долара. 
У исто време САД покрећу иницијативу у групи Г7 за покретање Акционог плана за критичне минерале, свесне њиховог значаја за развој економије и одбрану кључних трансатлантских вредности. Имплементација Акционог плана у пет тачака треба да помогне препознавању и борби да нетржишне политике и праксе у сектору критичних сировина и минерала угрожавају способност набавке многих критичних сировина и минерала, укључујући ретке земне елементе потребне за магнете који су кључни за индустријску производњу и фундаменталну заштиту економске и националне безбедности. То ће укључивати предвиђање несташице критичних сировина и минерала, координацију одговора на намерне поремећаје на тржишту те диверсификацију и премештање, где је то могуће, рударства, прераде, производње и рециклирања. 
Критичне сировине и минерали кључни су за америчку привреду и за технологије које покрећу будући привредни раст, просперитет и националну безбедност Америке. Стварање различитих, сигурних и одрживих ланаца набавке критичних сировина и минерала кључно је за примену тих технологија брзином и у размерама потребним за обезбеђење континуираног америчког просперитета. 
Рударење и прерада ових минерала често су ризични због волатилности цена минерала уз изразито дугорочне временске оквире за развој пројеката и повраћај улагања. Партнерство за безбедност минерала (МСП) има циљ да реши овај проблем убрзавањем развоја ланаца набавке критичних минерала у сарадњи с индустријом и другим владама како би се подржали стратешки пројекти и подстакла улагања угледних рударских компанија у целом ланцу вредности. 
Тренутни партнери МСП укључују Аустралију, Канаду, Естонију, Финску, Француску, Немачку, Индију, Италију, Јапан, Норвешку, Републику Кореју, Шведску, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе и Европску унију (коју представља Европска комисија). Сарадња с овим МСП партнерима на јачању ланаца набавке критичних минерала учиниће да САД буду јаче, безбедније и просперитетније. 
Партнери МСП-а основали су Финансијску мрежу како би окупили институције за финансирање развоја (ДФИ) и агенције за извозне кредите (ЕЦА) партнерских влада МСП-а да би се конкретно усредсредили на финансирање пројеката. Та сарадња протеже се на развој јачих односа с финансијским институцијама приватног сектора које желе да прошире своја улагања у пројекте критичних сировина и минерала. 
МСП разматра пројекте у распону од рударства, екстракције и секундарног опоравка до прераде, рафинисања и рециклирања. МСП се фокусира на ланац набавке минерала и ретких метала који су најрелевантнији за напредне технологије, одбрану, енергетику и индустријске процесе. Ти минерали и метали укључују литијум, кобалт, никл, манган, графит, ретке метале, галијум, германијум, антимон и бакар, али нису ограничени на њих. МСП има циљ да искористи економску, дипломатску и финансијску подршку партнера како би стратешки пројекти сировина и минерала имали веће шансе за успех. 
МСП партнери створили су МСП форум, који учвршћује партнерство САД с одабраним земљама произвођачима минерала које су посвећене унапређењу и убрзавању појединачних пројеката који се придржавају стратешких циљева МСП-а. МСП форум подстиче различите набавне ланце и додату вредност на локалу како би се унапредили економски циљеви свих укључених земаља.
Тренутни чланови МСП форума укључују Аргентину, Демократску Републику Конго, Доминиканску Републику, Еквадор, Гренланд, Казахстан, Мексико, Намибију, Перу, Филипине, Србију, Турску, Украјину, Узбекистан и Замбију.
Ово је и јединствена шанса за Србију с обзиром на то да је постала део овог значајног форума која даје могућност за имплементацију стратешког партнерства са САД у области критичних сировина и минерала, где можемо да постанемо значајан део набавног ланца литијума и литијумских батерија кроз имплементацију пројекта „Јадар”. Пројекат „Јадар” могао би потпуно да промени позицију Србије на енергетској мапи Европе и света, где би она могла да постане један од највећих произвођача литијумских батерија и електричних аутомобила у Европи. Ова врста сарадње са САД имала би позитивне импликације на снабдевање гасом и производњу електричне енергије кроз стварање енергетског микса који би обезбедио будућност нашим грађанима и привреди, али и стратешком геополитичком позиционирању наше земље. Имајући у виду динамику ових процеса, јако је важно да као држава брзо реагујемо и на тај начин обезбедимо раст економије, али и националну безбедност и националне интересе.

*Председник Конгреса 
српско-америчког пријатељства

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа