Бренд у бренду

Када је Реал довео Дејвида Бекама 2003. године, за 35 милиона евра, само они који нису разумели суштину тог трансфера сматрали су да је та сума била превелика и за такав клуб који не пита за цену кад купује. Тадашњи спортски директор мадридских „белих” Хорхе Валдано истакао је у изјави за медије да је направљена добитна комбинација: ангажована је звезда која ће не само да појача фудбалски састав, већ и да додатно оснажи имиџ клуба.

Реал је тада купио и фудбалера и глобални бренд, на чијем представљању се сјатило више од 150 новинара. Спајање два бренда (Реал, Бекам) створило је низ позитивних ефеката, и на терену и ван њега. Вишеструко су порасли приходи од спонзорстава, продаје дресова, опреме, комерцијалних права… У првих шест месеци, према неким изворима, „краљевски клуб” је продао милион дресова са бројем 23 и презименом Бекам, за 78 евра по комаду, тако да је већ за тако кратко време – само од дресова – забележен приход дупло већи од његовог уговора.

Тренер највећи бренд Евролиге

Бекамов прелазак из Манчестера у Мадрид довео је до промене укупне слике у европском фудбалу, па и на начин пословања највећег Реаловог ривала, Барселоне. Кад председник највећег каталонског клуба Ђоан Лапорта није успео да ангажује овог енглеског фудбалера – што су му многи приписали као велики пораз – Барселона је нагло променила стратегију, видевши да такав рат с Мадриђанима не може да добије: уместо да се фокусира не екипу састављену од звезда (Реал – „галактикоси”) доведен је бразилски ас Роналдињо и прикључен снагама из сопствене школе фудбала (Масија).

Кад је реч о кошарци, а посебно Евролиги, не постоји бољи пример о утицају једне личности-бренда на развој једног клуба и лиге, али и на стратегију највећег противника, као што је то био повратак тренера Жељка Обрадовића у Партизан пре четири године. Био је то тренутак који је донео користи и Партизану и Црвеној звезди и Евролиги. Онај коме то није јасно – у овом тренутку када се Обрадовић повукао с клупе црно-белих – вероватно и даље све наивно мери кроз победе и поразе, асистенције и трипл-даблове. Кошарка и спорт су много више од тога. То нам је показао и Обрадовић личним примером, када је дочекиван овацијама и на „врелим” хрватским паркетима, али и својим изјавама које су увек биле у служби спуштања страсти у овом запаљивом окружењу.

Многима је тешко да превале преко усана оно што је неспорно, а то је да је Обрадовић највећи бренд у Евролиги. У свим другим лигама на свету то су играчи, али овде једноставно нису. Обрадовићу такав статус није пао с неба. Иза њега су 35 година тренерског успеха, прегршт рекорда у Евролиги, историјски резултати у малтене свим срединама у којима је радио (Партизан, Хувентуд, Панатинаикос, Фенербахче…). Кад доводите Обрадовића, добијате „пакет” много већи од тренерског: магнет за играче, спонзоре, публику, ауторитет у лиги, код судија, агената, појачано присуство у медијима…

Тако је, рецимо, Канту довео својевремено Бору Станковића (први страни тренер шампион Италије, 1968), како је тада истакао спортски директор тог клуба Ђани Корсолини, да би „клуб без довољно ауторитета у Европи стао под један велики кишобран” (Станковић) који ће да му обезбеди јаке позиције у свим важним контактима, са лигама, спонзорима, Фибом, судијама… „Требала нам је личност која је много више од тренера, да нам отвори врата која ми никада не бисмо могли”, говорио је Корсолини, док је Станковић на своје име ангажовао Американца Боба Барџеса из мадридског Реала, за много мање новца него што је тамо примао.

Тако је и са Обрадовићем. Његов долазак (25. јуна 2021) не само да је значајно оснажио Партизанов бренд, већ му је донео низ повластица. Многи кошаркаши су због њега пожелели да обуку црно-бели дрес, хиљаде навијача је похрлило да купи претплатне карте, створила се клима у којој је клуб почео да ствара милионске приходе – што је доскора било незамисливо. Његово присуство у српској кошарци ојачало је позиције и Партизана и Звезде у преговорима са Евролигом, родила се импресивна слика о „граду кошарке”, и отворило се место за оба „вечита ривала” у том такмичењу, што је до скора било незамисливо.

Спортска и туристичка атракција

Према недавној изјави председника Партизана Остоје Мијаиловића, тај клуб би у овој сезони требало да оствари приход од продаје улазница од 13 милиона евра. Летос је као од шале продато 14.000 претплатних карата (било би и више, али је клуб оставио 6.000 за дневну продају). Петина претплатника су странци, од којих је већина ван простора некадашње Југославије. Партизан је као спортска атракција ушао у туристичку понуду града Београда.

Обрадовић је био „златна гаранција” у преговорима са Евролигом, спонзорима, па и кад је требало објаснити навијачима да својим донацијама помогну да се плати стари порез клуба. Он је био тај који је креирао такво поверење: јер кад је он ту, новац ће сигурно завршити у интересу клуба. У акцији „Један Партизан имамо” за месец дана прикупљено је 1,67 милиона евра.

Од његовог повратка на клупу Партизана, тај клуб је редовно рекордер у Европи по посети. И сама Евролига је увидела да такав раст није случајан, па и први комшија црно-белих, Црвена звезда, која је мудро пратила такав тренд и подигла своју посету на друго место у Европи. Партизан је са невероватном атмосфером у Београдској арени заразио читаву лигу, пробудили су се и навијачи осталих европских клубова, покушавали су да буду и бројнији и гласнији.

У сезони 2023/24, црно-бели су имали највећи просек продатих улазница у Евролиги (19.916) и четврти највећи на свету, иза три НБА клуба: Чикага (20.624), Даласа (20.217) и Филаделфије (20.041). Просек посете утакмица у Евролиги порастао је са 7.935 (2018/19) на 10.589 (2024/25).

Отети „фајнал-фор” 2023.

Када је реч о спортским резултатима Партизана у претходне четири сезоне, о томе може да се полемише. Али не би требало заборавити под каквим су условима црно-бели остали без завршног турнира Евролиге 2023.

У четвртфиналу против Реала, после обе победе у прва два меча у гостима, пут ка најбоља четири тима у Европи био је отворен. Те снове распршио је пре свих Кавин Пантер својим непромишљеним поступком пред крај другог меча (туча, кажњени играчи оба тима, дебљи крај извукао Партизан). А онда је четврти меч одигран у мучној атмосфери, после велике трагедије која је задесила Србију (масакр у ОШ „Владислав Рибникар”), када су постојали сви услови да се одложи меч а не да се игра са свећама и сузама…АНТРФИЛЕ

Просечна посета Евролиге

2018/19.          7.935

2019/20.          8.676

2022/23.          8.748

2023/24.          10.383

2024/25.          10.589

* због вируса корона нису узете у обзир сезоне 2020/21, и 2021/22.Просечна посета,

мечеви у Евролиги

Сезона 2023/24.

Партизан        19.916

Црвена звезда            17.842

Жалгирис       14.773

Панатинаикос            14.526

Ефес                12.165

Сезона 2024/25.

Партизан        18.486

Црвена звезда            18.239

Панатинаикос            17.111

Жалгирис       14.895

Олимпијакос  11.546