Криза закуцала на врата

Нема горе ствари у фудбалу када кола крену низбрдо. После још једног болног пораза од Војводине и то у року од самом месец и по дана, јасно је да је криза закуцала и на Звездина врата и то у тренутку када се наш најбољи клуб спрема на нови европски пут. Тако ће првак након пораза у дербију на нови пут отићи са помућеним осећањима у Грац, мада, искрено у овом тренутку ни аустријском клубу не цветају руже, пошто је тренер Штурма баш пред дуел са Београђанима ушао у отворени сукоб са челницима клуба. Звезди би нова победа у Европи дошла као ,,мелем на рану,, али како стићи до трећег узастопног подвига у Лиги Европе без најбољих играча.

Пораз од Војводине показао је нове слабости Милојевићевог тима, који је за само нешто мање од месец и по дана доживео два тешка ударца од Новосађана, који очигледно имају рецепт како да се савлада рањена Црвена звезда. У овом тренутку најлакше је тражити кривца, мада ће сви упрти прстом према тренеру. Неки ће рећи да су играчи криви за рано посртање. А има и оних који смркнутим погледом гледају ка спортском сектору.

Очигледно да је криза дубља него што се у први мах помислило, јер,  сада је јасно па чак и највећим фудбалским лаицима да нешто не штима на релацији: играчи- тренер- управа! Владан Милојевић је од августа под перманентним притиском. Да мора да избори пласман у једно од два највећа такмичења. Док се наставак освајања трофеја на домаћој сцени подразумева. У међувремену, Милојевићу је наметнуто да форсира младе и још увек неафирмисане играче од којих ће клуб наредних година убирати плодове. Сви ти захтеви били су превише строги. Међутим, да ли су и реални?

Важно је да се сада играчи погледају у очи да схвате ситуацију у којој се сви заједно налазе и да брзо подигну главу. Да већ против Штурма покажу да су кризе пролазне. Јер, победа у Европи би поново вратила осмехе. Говорити о промашеним инвестицијама сада је прекасно. Критиковати неке појединце за слабе партије, такође, јер Звезди тек предстоје нова искушења.

Главно питање са којим ће се до четвртка позабавити тренер и његов стручни штаб јесте како и са којим нападачима, без Арнаутовића, Радоњића и Дуартеа, напасти противника? Можда успех лежи у тимској игри!