Секс са шефом

Муњевит развој нове технологије и Интернета учинио је да се избрише јасна граница између радног и слободног времена. То је довело до коренитих промена, не само у пословном окружењу, већ и у животним навикама већине данашњих запослених људи. Будући да се више не прави јасна граница између јавне и приватне сфере, како су учили стари Грци, не треба да чуди што некада пажљиво чувана интима у данашњим условима свеприсутних камера, мобилних телефона и чипова постаје све више јавна.

Питање које све више добија на актуелности гласи: како презапослен човек, који је ангажован готово свих седам дана у недељи, да нађе времена за сопствену интиму и романтику? Сведоци смо да немилосрдни радни темпо постаје врхунски диригент који одређује не само карактер рада, већ утиче и на свеукупни ритам живота и начин размишљања.

У таквим условима опште мобилности, емоције су изгледа не само „изгубиле битку”, већ су постале недоступан луксуз и тешко оптерећење за већину људи који се пењу степеницама које воде ка успешној каријери.

Међутим, домишљати магови светског бизниса, који ништа не пропуштају случају, управо су у том празном простору пронашли начин да се позабаве слободним временом својих запослених.

„Млади људи данас раде више него раније. У канцеларијама проводе готово читав дан. Пошто углавном нису у браку, долази до честих веза у канцеларији”, објашњава социолог Мери Стил која се на Универзитету у Вашингтону бави проучавањем прилика на радном месту.

Њена анализа показује да 25 посто америчких компанија спроводи доста либералну политику која одобрава романтичне везе између колега на радном месту. С друге стране, поједине компаније забрањују „љубавне авантуре” на послу, а има и оних које од својих запослених траже да им „полажу рачуне” о свом емотивном статусу под кровом фирме.

Однос професора и студената

Правни факултет у Београду је једина високошколска установа у Србији која је дозволила емотивне односе у свом колективу. У документу „Стандарди рада”, који се примењује на овом факултету, емотивни односи се дефинишу као приватна ствар појединаца.

Истовремено, по слову овог статута, под сексуалним узнемиравањем сматра се свако понашање које ствара интимизирајуће, непријатељске и понижавајуће радне услове. Забране се односе како на запослене, тако и на привремено ангажоване професоре, студенте, гостујуће предаваче факултета.

Ипак, краткотрајне везе и флертовање међу колегама у радним срединама нису никаква непознаница и новост. Оно што је, на почетку трећег миленијума, другачије јесте нови „сексуални и емотивни бонтон”.

За разлику од некадашњих љубавних авантура на послу које су представљале „мирну луку” и паралелно са браком у тајности могле да се одржавају годинама, данас се ситуација умногоме променила.

Иако све више постајемо друштво „самаца”, ретко ко пристаје да се одрекне тог статуса и своју слободу замени „сталним и оптерећујућим” везама. Социолози објашњавају да су данашње емотивне и сексуалне везе заправо постале „копија” свакодневног живота – све је брзо, муњевито, одмах, сада и овде, без претераног емотивног заноса.

„Секс губи чак и конвенционалне знаке романсе, а љубав остаје без љубоморе”, истиче један амерички социолог који се бави анализом потрошачког карактера савременог друштва.

Проф. др Јелена Влајковић заступа становиште по којем је од тренутка када су мушкарци и жене почели да раде заједно постало неминовно да стварају љубавне односе. Она напомиње да је у прошлости било значајно колико је радна средина прихватала и била толерантна према таквим појавама.

– Сада је то другачије. Објашњење бисмо можда могли тражити у савременом начину живота и рада. Највећи део дана људи проводе на радном месту, деле исте проблеме, учествују у заједничким пројектима, па отуда и није чудо да их погоди Аморова стрела и да се у таквим околностима деси љубав – мишљења је професорка Влајковић.

Необавезно ризично

Компликације које могу да прате необавезне љубавне везе пре свега зависе од очекивања које партнери имају. Уколико се такве везе схватају као мешавина пријатељства и сексуалне привлачности, у том случају оне могу дуго да трају и да не угрожавају никога – ни приватни живот партнера, ни њихов положај у фирми. Међутим, професорка Влајковић сматра да заљубљивање никада није у потпуности „безбедно”.

– Оног тренутка када се отворимо према другом бићу и допустимо му да са нама дели наш животни простор, тада прихватамо емотивни ризик – да ћемо бити повређени, остављени, разочарани. Ко није спреман на такав ризик, остаје ускраћен за драгоцено искуство – сматра наша саговорница. – С друге стране – истиче професорка Влајковић – не постоји никаква обавеза људи који су се срели и заволели на послу да о томе обавештавају своју радну средину, изузев уколико не желе ту везу да озаконе. У фирмама раде одрасли људи који имају право на приватност.

Како тумачити љубавни однос са надређенима, са ауторитетима? Улазимо ли у „конфликт интереса” уколико се заљубимо у шефа?

– Заљубљеност је интимно стање за које шеф никада не мора да сазна. Друга је ствар уколико преко такве везе покушавате да остварите неке друге циљеве, тада се може говорити о одређеном конфликту интереса – каже наша саговорница.

Какав ће бити крај везе зависи од зрелости партнера. Растанци су често болни и компликовани и било би најбоље да такви људи више не раде заједно, што у пракси често није случај.

На Правном факултету у Београду правилником су уређени емотивни односи између студената и професора. Да ли се залажете за „легализацију љубави” и у осталим фирмама?

– Не бих рекла да је овде реч о „легализацији љубави”, већ о увођењу неких стандарда понашања. Они су јако важни тамо где постоји неједнак однос моћи, као између професора и студената или шефова и службеника. У осталим случајевима где моћ не може да буде злоупотребљена овакви стандарди су непотребни – став је професорке Јелене Влајковић.

-----------------------------------------------------------

Скривање секс-афера

Истраживање о љубави и сексу на послу, које је спровео интернет-портал „Мој посао” на узорку од 2000 испитаника, показало је следеће: 1000 испитаника признало је сексуалну везу на послу, 400 њих имало је везу са надређеном особом, 500 испитаника је своју везу описало као „обичан секс”.

Мушкарци и жене су различито доживљавали своје везе на послу. Док су их мушкарци оцењивали као везе „за секс”, већина жена имала је илузију о „правој” љубави.

Интересантно је да је већина испитаника покушала да сакрије своје сексуално искуство. Само 18 посто испитаника било је искрено и признало је свој „грех”, док је 43 посто њих тврдило да је успешно сакрило своју романсу. Везе на послу одобрило је 38 посто испитаника, 33 посто анкетираних се супротставило, док је 28 посто њих остало неопредељено.