Ко суди и пресуђује у Србији?

Колико сте само пута током протекле седмице чули информацију како се министар Селаковић оглушио о позив Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК). Сходно томе, колико сте пута чули из галерије ликова путем разних медијских платформи изјаве како би министар морао да буде приведен, те да би ЈТОК требало да изда налог за његово привођење. Не лази враже, ЈТОК је то заиста и учинило – издало је налог за привођење министра културе Николе Селаковића. Нико се, дабоме, није запитао да ли је та информација лаж и зашто постоји потреба да се таква брутална лаж немилице публикује и понавља. 
Као неко ко је бранилац министра Селаковића, одговорно тврдим да је та информација најбезочнија лаж, јер сам у својству његовог браниоца лично присуствовао када је послао допис ЈТОК-у да их обавести да не може да приступи на саслушање у време када је ЈТОК инсистирало, већ да може у наредну среду или петак. Но, некима је било потребно иживљавање над министром и показивање мишића, јер иначе позиви да се дође на саслушање ван радног времена се никада не шаљу. Таква саслушања су резервисана када постоје дежурства ради хапшења.

Ипак, било је неопходно у старту министра Селаковића деградирати, омаловажити, али и унапред га огласити кривим, јер чим, наводно, избегава да дође на саслушање, па ту мора нешто да има и он је крив. Тако су пресудили Н1, НОВА С, „Радар”, „Данас” и остала плејада Шолакових медија и налога на друштвеним мрежама. 
Даљи поступак није ни потребан, већ по могућству министра и све оне у ланцу које је политичарка Мариника Тепић означила као сигурне кривце, одмах по кратком поступку стрпати у затвор. Каква је суштина тог предмета, колико је све то што ЈТОК чини апсолутни идиотизам, да ли недавно донети посебни закон у Скупштини Србије у потпуности обесмишљава вођење овог поступка, то никог не занима.

Битно је медијски спровести линч, извршити притисак и у медијима обавити суђење, а неко од уредника ће заправо донети и написати пресуду. То вам је данас слика и прилика одметнутог дела српског правосуђа и њихове медијске логистике. 
Вратимо се на случај министра Селаковића. Њему је практично већ пресуђено. За шта, није много ни важно. Није битна ни садржина оног због чега га терете. Битно је да је медијски означен кривим и хајде сада нека се нађе тај тужилац који ће одустати од гоњења или судија који би смео да га ослободи. 
Уосталом, колико је читав предмет бесмислен и унапред режиран, показала нам је неискусна наводна новинарка некаквог истраживачког портала КРИК, која је без блама пришла после суђења министру Селаковићу и цитирала му изјаву дојучерашњег директора београдског завода за заштиту споменика, уз напомену како је он признао дело, што наравно није истина, али јој је то речено да тако каже. Поставља се логично питање – одакле тој тзв. новинарки изјава из истраге и како она зна шта је ко изјављивао? Ко је то њој дотурио и са којим циљем и како уопште сме да се обелодањује шта је ко рекао током истраге пред тужиоцем? Из ове сцене се заправо види да ЈТОК има своје новинаре преко којих објављује одређене информације које служе као вид притиска на јавност, а има и своје политичаре којима такође сервира шта да објаве и кога јавно да нападну. То је припрема терена за хапшење. Зато и мислим да ће сви они које је Мариника Тепић побројала такође бити као и Селаковић процесуирани, па и на крају и сам председник државе, јер суштински се овај бесмислени предмет и води да би се на крају дошло до процесуирања председника Вучића. 
Уосталом, аутор ових редова је као адвокат у више наврата био сведок да новинари одређених медија, претежно Шолакових, пре самих адвоката добију оптужнице, вештачења, па чак и саме пресуде. Сећам се добро да је у предмету „Јовањица” Н1 имао недељу дана пре свих адвоката читаву оптужницу коју је ЈТОК сачинило и да је на основу те оптужнице направљен читав документарни филм од скоро сат времена који је пуштен скоро па пет дана раније него што су адвокати добили оптужницу. Фино нам је поручено да је то оптужница која се неће мењати и да је она амин, а практично да само суђење нема ни смисла, јер би оптужница могла да буде и пресуда. 
Дакле, све је унапред било спремно за егзекуцију, па су у том предмету, као и у неким другим, па и у случају „Генералштаб”, Шолакови медији ти који су водили истрагу, оптужили, а може се рећи и пресудили. Господа у ЈТОК-у и Вишем суду – Посебно одељење за организовани криминал, немају потребе даље да раде. Мирне душе могу да препишу оно што су Н1 и остали Шолакови медији већ донели као пресуду. Као шлаг на торту увек ће довести и неког од колега адвоката који су на њиховој политичкој линији, који ће, без обзира што није ни видео предмет, а свакако супротно кодексу адвокатске етике, на сва звона коментарисати туђе предмете и у студију се претворити у најљућег тужиоца-инквизитора. Представа је тада завршена, пада завеса, а тзв. новинари ових медијских кућа даће њихове завршне речи, док ће уредници написати пресуде. Тако се данас суди и пресуђује у Србији. Не дај, боже, да осетите на сопственој кожи.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа