Здравство на полиграфу

Грешке у раду саставни су део сваког посла, али, ипак, посебан значај и пажњу јавности изазивају пропусти лекара, јер су њихове грешке углавном кобне и крију се. Да се истина изнесе на видело често нису заинтересовани ни колеге ни директори болница, да се не би укаљао углед клинике у којој ради лекар који је направио пропуст у раду, па се самим тим несавесни лекари ретко нађу на оптуженичкој клупи. Најчешће грешке лекара у хирургији су заборављање газе или инструмената у телу пацијента, вађење здравог органа уместо оболелог, погрешна дијагноза или погрешно давање анестезије.

У последње три године, током којих Министарство здравља контролише квалитет, стручни рад здравствених установа у Србији, поднето је 88 кривичних пријава. У 2006. години је забележено 50, у 2005. години 27, а у 2004. години 11 кривичних пријава.

– Наша земља је једна од малобројних која УН не пријављује приговоре на стручни рад лекара. Претпостављам да су надлежни органи имали пуно посла и да нису стигли да се баве овом тематиком, али сада је то стандард и мораће да се пријављује. У Швајцарској је прошле године пријављено више од 1.000 приговора због сумње на лекарску грешку, у Немачкој око 40.000, од којих је неколико хиљада било доказано. Хрватска је пријавила 1.600 приговора, а у Великој Британији је од 500.000 пријава доказан пропуст у неколико десетина хиљада случајева. Судско-медицински одбор за последњих 10 година разматрао је само 65 случајева за које се сумњало да су лекарске грешке. Област медицинског права мора да буде у рукама правника, а не лекара – објаснила је Зорица Марковић, председница УО Клуба "Здравље".

Поједини лекари у Србији често оптужују медије да воде хајку против "белих мантила" објављујући приче унесрећених људи који сматрају да су изгубили најближе због грешке у лечењу, заборављајући при том чињеницу да пацијенти и њихове породице имају право да сазнају, и после више година, ко је одговоран у којем случају. Претпоставља се да је последњих година од лекарске грешке страдало око 20 људи. Међутим, досад су у неколицини случајева изречене судске пресуде медицинарима.

И док се родитељи трогодишње Ање Граховац, која је преминула после операције катаракте у Клиници "Перфекта", коју су извели стручњаци ординације "Илић", још питају шта је узрок смрти њихове ћерке, без одговора је остала и породица Јелице Радовић (19), која је преминула после операције чукљева у приватној клиници "Децедра". На истој клиници је под сумњивим околностима умрла и Милојка Трифуновић, па су многи грађани Србије почели да губе поверење у приватну праксу. Наравно, то не значи да се пропусти не дешавају и у државним органима, али, како лекари сами кажу, у државним клиникама се све "добро покрива". Сумњива је била и смрт Љиљане Арамбашић (19) из Борче, која је у ужасним мукама 21. фебруара 2002. године у Институту за тропске болести умрла без јасне дијагнозе, док је касније наговештено је да је узрок смрти – слепо црево. Горан Михајловић преминуо је 15. новембра прошле године у свом стану, јер је, наводно, нишки Завод за хитну медицинску помоћ одбио да пошаље екипу са образложењем да је реч о стомачним проблемима. У Удружењу за права пацијената "Ре-акција" недавно су нам објаснили да су чули за случај да је један дечак умро после операције крајника у једној београдској болници, као и да је једномесечна беба пре неколико месеци умрла од сепсе.

Да би се на време заштитили од професионалне одговорности на раду, досад се око 1.200 здравствених радника Клиничко-болничког центра "Звездара", Института за мајку и дете, Опште болнице и Дома здравља у Зрењанину, КБЦ "Драгиша Мишовић", као и десетак приватних клиника "обезбедило" уплаћивањем полиса осигурања у осигуравајућим компанијама.