Снови о удобним креветима

Већина грађана Србије са зебњом одлази на болничко лечење, у нади да ће о његовом здравственом стању водити рачуна лекар који је на "добром гласу", али и да ће бити "привилеговани" да бораве у соби у којој нема влаге и бубашваба, која има чист тоалет и удобне кревете са чаршавима без рупа.

Иако је надлежно министарство претходних година много новца издвајало за преуређење здравствених установа, један број болница у српској престоници и даље изгледа као на почетку прошлог века.

Пацијенти се просто утркују да резервишу место у некој клиници која је добро уређена и где је све на свом месту, у чему свакако предњачи Клиничко-болнички центар "Бежанијска коса". Други се, пак, ослањају на велико искуство медицинара у Клиничком центру Србије, иако добро знају да је лутрија у каквим ће собама лежати, будући да нису скоро реновирани сви објекти овог медицинског комплекса.

Веће улагање свакако је потребно Институту за плућне болести и Институту за ортопедску хирургију и трауматологију, јер се у неким собама пацијенти плаше да ће им плафон пасти на главу ако неко мало јаче залупи вратима. Проф. др Марко Бумбаширевић, директор Института за ортопедију, објашњава да сви грађани Србије имају право да се лече у исто опремљеним болницама, јер сви издвајају исту суму новца за здравствено осигурање.

– Док се не направи нови клинички центар, стандард мора да буде исти свуда и сви заслужују да добију исту услугу – сматра др Бумбаширевић.

Већу пажњу државе свакако заслужује и Институт за ортопедско-хируршке болести "Бањица", у који годинама нису уложена значајна средства за обнављање. Дешава се да у једној соби буде и по 20 пацијената који користе један лавабо и тоалет, а др Бранко Сбутега, из ове установе, каже да је на тај начин и угрожено одржавање личне хигијене ових људи. Он истиче да је највећи проблем што они немају под једним кровом комплетне дијагностичке методе – магнетну резонанцу, гама-камеру, интервентну радиологију, институт за патологију, "коштану" банку, као и да су дошли у ситуацију када љубазност и знање нису довољни уколико их не прати технологија 21. века.

С друге стране, неке болнице су одлично развиле комерцијални апартмански програм, којим је омогућено да они који имају нешто више новца могу да добију мир, сопствени тоалет, ТВ...

– Много пацијената је заинтересовано да борави у апартманском блоку, а просек попуњености апартмана је 70 одсто у току године. Један дан лежања у оваквој соби је 7.000 динара – објаснио је др Душан Вукотић, помоћник директора КБЦ "Бежанијска коса", и додао да су се прошле године нашли на првом месту у анкети Министарства здравља о задовољству пацијената боравком у овој болници.

Често се чују похвале и на рад лекара и сестара у КБЦ "Земун" и "Звездара", али су већини пацијената годинама парале очи просторије у које деценијама није улагано. Захваљујући напорима руководства ових установа, стара здања ових клиника тренутно су у фази великог преуређења.

Проф. др Иво Берисавац, директор КБЦ "Земун", каже да је обим радова велики и да због тога обнављање установе дуже траје, али да ће већ на пролеће ова установа изгледати попут оних у земљама Европске уније. Раније су и пацијенти и запослени мучили муку и због прокишњавања, пуцања цеви, слабијег грејања...

– Стара зграда наше установе је изграђена још 1891. године. Када будемо завршили преуређење, имаћемо болницу са одличним условима за лечење и савременом опремом. Раније нисмо имали ниједан апартман, али ћемо сада према пројекту имати око десет апартмана за оне који желе да имају максималне услове смештаја – објаснио је др Берисавац.

Има и лекара који су зарад бољих услова за лечење болесника сами покретали хуманитарне акције. Захваљујући др Милени Јауковић, из Ургентног центра Клиничког центра Србије, Одељење кардиологије и део Одељења ортопедије ове установе сада изгледају одлично. Ова докторка је успела да приволи велики број донатора да се укључе у акцију "Вратимо достојанство пацијентима", тако да су сада све собе на Одељењу кардиологије окречене, у ходницима су постављене слике, постељина је иста у свакој просторији, а комфорније су и собе за особље.

– Толико тога мора да се среди, болница је једно буре без дна. Кад видим рупу на зиду или поду, поцепано ћебе или постељину, морам да реагујем. Највећи проблем су стари, такозвани војнички, жичани кревети које зовемо праисторијским и чини ми се да се они више не употребљавају ни у затворима. Парадоксално је да у истој болници имате луксузне апартмане и собе које су на ивици распада. Мислим да нега болесника у болницама мора да буде боља. Исто тако тоалети морају да буду чистији, јер се дешава да пацијентима припадне мука чим уђу у неки од њих – истакла је др Јауковић.

Зорица Марковић, председница УО Клуба "Здравље", каже да су тренутно најлошији услови за лечење у стационарним психијатријским установама, а да се пацијенти најчешће жале на нехигијену у болницама.

– Члан нашег удружења је побегао из једног института КЦС дан уочи операције, јер се уплашио да ће добити сепсу када је видио колико је све прљаво. Можете да имате врхунске стручњаке, али је страшно када видите нехигијенске услове – објаснила је Марковићева.

Због свега овога, није ни чудо што већина становника Србије има једну исту жељу – да не дође у ситуацију да треба да размишља на какав ће третман наићи у којој болници.