Хипократ тешко болестан

 Изабел Родригес умрла је од пуцања запаљеног слепог црева на бетону пред вратима амбуланте за хитну интервенцију у лосанђелеској болници "Мартин Лутер Кинг" а да је нико од медицинског особља није ни погледао. Превијала се од болова, завијала и цвилела, док најзад, после 45 минута, није настала тишина. То се десило у мају, а у међувремену је ова државна болница, где су они који немају здравствено осигурање могли, уколико су имали среће, да нађу кревет и лекарски савет, затворена због преоптерећења. Остала је само амбуланта за хитне интервенције, у чијој је чекаоници четрдесетогодишња Изабел издахнула у најгорим мукама. За сваки од 45 минута агоније ове несрећнице њена три одрасла детета траже по милион долара на судском процесу на коме уместо лекара туже цео округ и болницу, која је по свом имену морала да следи хумане идеале борца за људска права и једнакости. Уз доброг адвоката и добар хонорар који ће му се исплатити по завршетку процеса, наследници ове несрећнице постаће богати, па ће себи моћи да приуште неко од бољих здравствених осигурања.

Али, смрт услед лекарске грешке или трајни инвалидитет  овде није никаква реткост. Напротив, у ланцу здравства , једне од најпрофитабилнијих индустрија , падају као и на свим другим фронтовима, недужни пацијенти. Они су жртве погрешне дијагнозе, операције којом им је уместо болесног извађен здрав орган, или смртоносне комбинације лекова који су им прописани. Америчка академија породичних лекара издала је недавно нови спасоносни савет: најбољи начин да помогнете да се грешке спрече јесте да будете активан члан у свом здравственом тиму. То значи да уз муке са здравственим осигурањем за надокнаду болничких трошкова, преговоре са послодавцима око одсуствовања, пацијент мора на брзину да специјализира своју болест (најчешће преко интернета) и да буде спреман да сваку терапију сам преиспита и провери пре него што пристане да јој се подвргне.

Специјализоване адвокатске канцеларије, где са двоструким или вишеструким дипломама раде правни стручњаци са лекарским дипломама и специјалистичким испитима, ступају на сцену тек када је грешка већ направљена и када се жртва или њена фамилија одлучи да свој губитак изнесе на суд. Процеси су маратонски и изузетно компликовани јер није лако, а често није ни могуће, доказати како је лекар када се често радило о секундама, на операционом столу, направио кобну грешку из незнања или нехата… Ако се таква истина ипак утврди на суду, следи накнада огромне вредности од које адвокати узимају позамашни проценат.

Институт за побољшање здравства лансирао је недавно кампању за спас "пет милиона живота" како би се ублажиле последице 15 милиона грешака, колико се годишње почини по болницама Америке. Од грешака у здравству, било да је у питању погрешно узет лек чија смртоносна својства нису због трке за профитом најбоље испитана, било да је лекар у брзини превидео неки битан детаљ, или да је терапија почела прекасно, у САД умире више људи него што их је икада погинуло у било ком рату, од ејдса, карцинома или саобраћајних несрећа заједно. У Чикагу се запошљавају лекари у пензији, да волонтерски из хуманистичких разлога прате пацијенте, како би се лакше снашли у шуми процедуралних прописа, а својих неколико муњевитих тренутака са доктором искористили на најбољи могући начин. У држави Мериленд, једној од најбогатијих у Америци, пацијентима се саветује да бирају само оне ординације које се служе најновијим програмима , тако да се бар из компјутера може извадити целокупна историја болести, упозорења о алергијским реакцијама, и генетским наслеђима. Времена за разговор између пацијента и доктора, оних који су се обавезали Хипократовом заклетвом да ће без разлике примати и помагати свим болесним људима, подједнако, све је мање. А судских процеса са милионима долара све више.

Оболело здравство је, уз Ирак, централна тема свих председничких кампања, јер тешко је објаснити да у најбогатијој земљи на свету, око 50 милиона људи не може себи да приушти здравствено осигурање. А без новца нема тог Хипократа који ће у Америци примити оболелог пацијента.