Све мање произвођача правог лесковачког ајвара

Лесковачки ајвар и футошки купус били су у плановима први на листи производа које је Србија намеравала још пре неколико година да заштити и на нивоу ЕУ како би лакше могла да их пласира на европско тржиште.

Традиционални специјалитет који се прави од домаћих сорти црвене паприке прошле године нашао се и на високом трећем месту у групи од 50 најбољих сосева и намаза на свету. Са брендирањем производа кренуло се још давне 2009. године, да би у међувремену био заштићен и Заводу за интелектуалну својину у Женеви.

Међутим, позицију пољопривредног производа са заштитом географског порекла тешко је одржати чак и на сопственом тржишту и уз све напоре да се са тржишта склоне фалсификати који без основа користе име бренда. Стевица Марковић, представник Удружења произвођача лесковачког ајвара, објаснио је да је суштина имена порекла у строгој вези производа са територијом Лесковачке котлине – не само да се ајвар мора производити на том подручју већ и сировина мора потицати искључиво са те територије, преноси „Агроњуз”. Управо по томе се име порекла разликује од географске ознаке порекла, која је повезана само са местом производње. Званично решење Завода за интелектуалну својину ово удружење је добило још 2012. године.

– Цена квалитета највише се огледа у трошковима радне снаге, јер се готово читав процес производње обавља ручно. Додатни проблем представљају и смањени приноси паприке, који су све израженији због климатских промена, што додатно утиче на раст производних трошкова.

Удружење произвођача лесковачког ајвара данас се суочава са озбиљним проблемом опстанка. У тренутку оснивања бројало је 25 чланова, док су данас активна свега три произвођача. Разлози за осипање чланства су вишеструки – многи су у удружење ушли са очекивањем да ће им бити обезбеђен лакши пласман производа, али мали произвођачи нису успели да се изборе за стабилну сарадњу са великим трговинским ланцима и кооперативама – преноси овај портал. Како је објашњено, квалитет производа са именом порекла потврђује се сертификатом који важи три године, уз обавезну годишњу ресертификацију. Контролу спроводи екстерно тело – Центар за испитивање намирница. Ипак, највећи проблем, како су упозорили произвођачи, представљају производи који се на тржишту називају лесковачким ајваром, а не испуњавају прописане стандарде.

– На локалном нивоу мора се радити на подизању свести. Највећи страх је нарушавање традиције. То је наше наслеђе – рекао је Марковић.

Произвођачи лесковачког ајвара чланови су Савеза „Оригинал Србија”, који окупља произвођаче производа са географским пореклом и именом порекла. Они апелују да треба више радити на борби против „лажних” производа, али и промоцији и видљивости аутентичних.

Марковић подсећа да је и Европска унија кроз стратегију „Од њиве до виљушке” препознала да највећи део зараде остварују велике компаније, док мали произвођачи остају на маргини, због чега се све већи акценат ставља на њихову заштиту и подршку.

Каже да његова породица успева да извезе мање количине лесковачког ајвара у Швајцарску – свега неколико стотина теглица годишње, јер се купци због високе цене често одлучују за мању грамажу. Укупан капацитет производње, како наводи, износи тек неколико хиљада теглица годишње.