Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Проблем политике и образовања у Србији

Проблем политике и образовања у Србији
Полагање пријемног за упис на факултете почетком јула ове године Фото М. Спасојевић

После годину дана блокада високог образовања, а повремено и средњег и основног, добили смо књигу која се бави овим догађајима и личностима. Временски оквир анализе Зорана Аврамовића обухвата лук од 1945. до 2025. године. У првим деловима књиге осветљава се период кад је систем образовања био премрежен марксизмом и комунистичком идеологијом. У другом делу указује се на привид реформи од 2000. до 2014. године; напуштена је претходна идеологија али су остали организациони облици и нека неакадемска понашања. Трећи, кључни део ове књиге анализира на начин структуре мозаика основне ситуације, догађаје, актере нефункционисања система образовања у 2024/25. години. Завршна два поглавља су преузети радови из претходних књига аутора о томе колико је универзитет најдрагоценији социјални капитал и какав изазов чека српску школу. 
Да задржимо пажњу на средишњем делу књиге. Можемо да издвојимо четири питања на која аутор покушава да одговори: 1) Како су се догодиле блокаде универзитета и других нивоа образовања? Ко су били унутрашњи, а ко спољашњи покретачи? 2) Какви су односи између структурних делова образовне делатности (својина, финансије, управа, законодавни оквир, наставници и студенти, ученици и родитељи)? 3) Да ли су учесници блокада рада у образовању били свесни последице? Оне нису биле само образовна ускраћивања, пораст конфликтности у друштву, губитак поверења у образовање, већ и економске и оно што квари слику Србије у иностранству. 4) Из сваке кризе излази се с некаквим решењем; у којем правцу ће ићи опоравак високог образовања у Србији? 
Аврамовић тврди да је институција високог образовања најсложенији проблем у данашњој Србији. За ту тврдњу наводи следећи доказ: у протеклих седам деценија универзитет и политика нису раздвојени, а то значи да се у универзитету и око њега води борба за политичку моћ и власт. У предемократском раздобљу монополна партија имала је на сваком факултету своју организацију, а после 1990. године наставници и студенти су се политички активирали, по правилу на опозиционој платформи. То потврђују сви студентско-наставни протести у потекле три деценије. Ово што се догодило 2024/25. нешто је што се први пут догодило. Протести су били и забрана за студирање, предавање, а изашло се и на улице на којима се спречавала слобода кретања. 
Овакво антиправно деловање Аврамовић објашњава с више унутрашњих и спољашњих чинилаца. Поред традиције протеста, идеалистичког заноса, Закона о универзитету, постоје и они интереси изван Србије који желе слабљење њене независне политике. Притом, чињеница је да у протестима нема ниједне поруке о свесрпским проблемима, нити о навијању антисрпских центара из држава, бивших југо-република.
Последице оваквих блокада одразиће се на оно што је најважнији ресурс савременог друштва – квалитет знања. Не може бити исто редовно, кумулативно стицање знања и скраћено, на брзину. А кад није исто, сазнајна штета ће се појавити, пре или касније.
Разумевање једногодишњих блокада високог образовања Аврамовић завршава логичким питањем: Шта се очекује од високог образовања? У којем ће правцу ићи промена или ће се трчати у месту? Аутор сматра да ће се борба за аутономију на универзитету наставити, а против промене закона који би вратио управне надлежности влади. Наставиће се борба да се под окриљем аутономије задрже управна права државе (контрола законитости рада и трошење финансија). У том смислу треба очекивати и напоре да се реформишу установе надградње. Није само универзитет у питању. Блокаде су покренуле и питање реформе правосуђа, питање конкуренције у високом образовању, професионалност кадрова, родољубивих вредности, однос према неким државама. 
Добили смо књигу са сазнајном одговорношћу која разматра проблеме у српском образовању. То се могло очекивати од аутора који има богато педагошко-наставничко искуство и који је у оквиру научних истраживања објавио шест књига и мноштво радова посвећених односима образовања, демократије, политике.

 *Политички филозоф

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MM
У 2025. години приметно је оживљавање интересовања за марксистичку теорију у свету, услед економске нестабилности, академског преображаја, потреба анализе глобалног поретка. Неомарксистичка перспектива се проширује на области свести, културе и идеологије, што је битно за савремене друштвене процесе него што је то био случај са ортодоксним тумачењима из 20. века. У 2025. години марксизам се више не посматра као "мртва" идеологија, већ као живо средство за критику глобалног капитализма.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.