„Берлинер цајтунг”: Празна столица Србије као упозорење Европској унији

Европска столица Србије остала је празна на самиту Европска унија–Западни Балкан, а тај чин немачки дневник Berliner cajtung тумачи као политички сигнал дубљег и озбиљнијег значаја, који превазилази протоколарни гест и открива суштинску кризу односа Београда и Брисела.

Како пише овај лист, демонстративно одсуство представника Србије може се објаснити двоструко: с једне стране политиком председника Србије Александра Вучића и растућим неповерењем европских престоница према правцу којим се креће Београд, а с друге стране упорним игнорисањем геополитичке реалности од стране Европске уније. Одлука Србије да не учествује на самиту, наводи Berliner cajtung, директна је последица претходне одлуке Савета ЕУ за опште послове да Београду поново ускрати отварање кластера три у приступним преговорима. Тај корак би, иако симболичан, био значајан сигнал, посебно имајући у виду да су преговори Србије са Унијом практично у застоју већ скоро четири године.

Немачки дневник истиче да су разлози за блокаду бројни и да одражавају растуће неповерење држава чланица према властима у Београду. Према информацијама које је данско председавање ЕУ доставило Србији, и Немачка се у међувремену позиционирала против отварања кластера. Међу скептицима су, како се наводи, и балтичке државе, Шведска и Финска, али и суседне чланице ЕУ – Хрватска и Бугарска.

У Београду се такав став доживљава као увреда и као јасан политички сигнал да се реформе које су у Србији спроведене игноришу. Лист преноси оцену аналитичара и директора београдског Института за европске студије Слободана Зечевића, који сматра да је Вучић бојкотом самита изразио незадовољство начином на који је Србија третирана. Према његовим речима, Србија испуњава оно што се од ње тражи, али упркос томе не добија могућност да отвори кластер три.

Са друге стране, у бројним чланицама ЕУ ситуација се сагледава другачије. Савет ЕУ је, подсећа Berliner cajtung, недвосмислено поручио да динамика приближавања Србије зависи од напретка у две кључне области – владавини права и нормализацији односа са тзв. Косовом. Управо у тим сегментима, како се наводи, многе чланице виде озбиљне дефиците.

Један од одлучујућих фактора за блокирање отварања кластера јесте и недостатак спремности Србије да своју спољну политику усклади са Европском унијом, пре свега када је реч о увођењу санкција Русији. 

Истовремено, Berliner cajtung оцењује да Брисел занемарује „централну геополитичку реалност“, а то је да Западни Балкан није могуће стабилизовати без Србије, а још мање против Србије. Без конструктивног укључивања Београда, пише лист, незамисливи су трајни мировни поредак и дубља економска интеграција региона, имајући у виду утицај Србије на Републику Српску, на српску заједницу на Косову, као и на политичка кретања у Црној Гори.

„Србија која би окренула леђа Европској унији била би политичка катастрофа за Европу“, наводи немачки дневник. Континуираним фрустрирањем најважније земље региона, ЕУ, како се истиче, постиже управо супротно од онога што декларативно жели. Уместо да извози стабилност, Брисел својом неодлучношћу шири неповерење и ствара опасан вакуум моћи, који други актери, попут Кине, већ циљано користе. Празна српска столица, закључује лист, није само протест једне државе, већ злокобно упозорење на пропаст политике која ризикује да геополитички ривали Европској унији преузму њено „сопствено двориште“.