Балкан у ритму џеза

У Србији постоји десетак џез фестивала, у Загребу се одржавају чак четири, Сарајево има фестивал, Љубљана и Скопље такође. После Београдског џез фестивала и хрватске Јесење ревије жеља десио се Сарајевски џез фестивал, онда и загребачки, а у истом граду управо је завршен и Not only Jazz фестивал. У Београду исте вечери свирају два велика џезера – Масео Паркер и Џошуа Редман. Помама за џезом на Балкану за многе је необјашњива. Колико ће због све учесталијих џез манифестација у нас публика овде постати захтевнија и пробирљивија, видећемо.

Феномен оваквих манифестација у славу музике старе један век, које се дешавају једна за другом на простору бивше Југославије, можда најбоље објашњава реченица нашег саговорника и уметничког директора Београдског џез фестивала Војислава Пантића:

– Џез је музика која је жива. Успела је да за сто година постојања одржи исту ону виталност коју је имала када је настала.

Многи ће рећи да је поновно покретање Београдског џез фестивала, који већ три године бележи велико интересовање публике, било окидач за одржавање многих џез фестивала у Србији, али и региону. Осим што је публика у прилици да види и чује значајне музичаре и уживо се увери које су тенденције савременог џеза, фестивали су сјајна прилика и за промовисање младих, домаћих музичара.

Само у нашој земљи постоји неколико џез фестивала. Осим Београдског, ту су и фестивали у Панчеву, Новом Саду, Нишу, Шапцу, Инђији… Још један у низу џез фестивала десиће се следеће недеље. Новосадски џез фестивал, који организује тамошњи културни центар, одржаће се од 14. до 17. новембра у великој сали Српског народног позоришта.

Војислав Пантић сматра да се публика очигледно поново заинтересовала за џез.

– Из године у годину расте проценат продатих карата на нашем фестивалу. Ове године смо имали три распродата концерта, солидну посету на ноћним програмима, као и одличну посету на радионицама. Џез је у Београду био изузетно популаран у исто време када је био популаран и свуда у свету, а то је било седамдесетих година. Тада је и настао Београдски џез фестивал, превасходно због великог интересовања публике. С појавом других врста музике, касније с кризом у нашој земљи, интересовање за џез је опало. Пауза од 15 година утицала је на наш фестивал. Поновно покретање фестивала 2005. године показало се као врло храбар, али и добар потез. Већ после првог концерта Дејва Холанда, који је био распродат, било нам је јасно да је београдска публика знатижељна и да воли џез.

Само у Београду, осим спорадичних концерата, публика осим на Џез фестивалу, може да ужива и у Умбрија џез фестивалу, Самертајм фестивалу… Наш саговорник не сматра, међутим, да у Београду има превише фестивала посвећених овом музичком жанру.

– Поновно покретање џез фестивала охрабрило је организаторе да раде соло концерте, али и да направе нове фестивале. На иницијативу уметничког директора Крагујевачког фестивала ми смо одржали заједнички састанак на коме смо договарали заједничке акције, што је добро. Примера ради, Шабачки фестивал померен је два месеца касније, а Панчевачки за месец раније да би коинцидирали са Београдским. На фестивалу у Инђији, који је одржан први пут прошле године, сада је три дана заредом сала била дупке пуна. Не сматрам да је десет фестивала у Србији годишње много, јер, на пример, у Италији се одржава четрдесетак фестивала.

Некако се потрефило да се у скоро свим државама бивше Југославије дешава фестивал за фестивалом. После свих њих, интересантно је да смо дошли до тог стадијума да се исте вечери дешавају два велика џез догађаја. Тако ће 18. новембра свирати два значајна џезера, у исто време, али у различитом простору. Чувени Масео Паркер у Дому синдиката, а Џошуа Редман у "Сава центру".

Војислав Пантић сматра да то није добро за наше тржиште и да организатори треба убудуће више да се договарају. Овакви догађаји не би требало да се поклапају, да џез публика не би трпела, сматра Пантић и на крају додаје: