Чаробна титула „прве даме”

Од нашег сталног дописника
Љубљана, јануара – Прва дама је одомаћен израз који означава супругу шефа државе, превасходно председника САД где је израз првобитно и настао, мада се последњих година јавља и у другим државама. Према доступним аналима, кованица „First Lady” (фрст лејди) изречена је први пут на сахрани када је 1849. амерички председник Захари Тејлор на државничком погребу Доли Медисонназвао „првом дамом”. Пре тога нема писаних трагова да би у САД то био распрострањен начин за титулисање супруге председника.

Уочи Тејлорове иновације, било је уобичајено да супруге председника саме изразе жељу како да их околина ословљава. Оне скромније су биле задовољне са „госпођо”, попут Марте Вашингтон којој су се обраћали са „госпођо Вашингтон”. Бројније су, међутим, биле оне друге које су захтевале да уз „госпођо” обавезно мора да следи и „председника”. После 1849. кованица постаје популарна у високом друштву Вашингтона, па се први познати запис о „првој дами” појављује у дневнику Вилијама Хауарда Расела, који је трећег новембра 1863. писао о „гласинама које круже о првој дами”. Израз у свакодневну употребу улази 1877. када је новинарка Мери Ејмс, у чланку у њујоршком „Индипенденту”, објавила прилог о инаугурацији председника Радерфорда Б. Хејза, при чему је његову жену Луси Веб Хејс назвала „првом дамом САД”. Захваљујући чињеници да је Хејсова била веома популарна, „прва дама” се и терминолошки усталила у САД, да би век касније то у многим земљама света постао опште прихваћен термин који означава супругу највишег представника државе.

Шта ако је председник нежења

У неким земљама, рецимо Словенији, израз је „клизнуо” и на нешто нижи државни ранг, па су љубљански медији партнерку тадашњег (сада бившег) премијера Јанеза Јанше Уршку Бачовник унапредили у „прву даму”, посебно јер тадашњи председник Јанез Дрновшек није показивао жељу да за љубав плебса напусти самачки статус. Слично се догађало и у САД, али у „изузетним приликама”, на пример када је председник био неожењен, удовац или његова супруга није могла или хтела да преузме улогу „прве даме”. Тада су статусом „прва дама” почастили ону госпођу која би преузела улогу домаћице у Белој кући, што је у прошлим временима била дужност која би обично припала блиској рођаци или пријатељици председника.

У актуелној Америци је назив „прва дама” постао тако популаран да се неретко користи и приликом обраћања супрузи гувернера америчких савезних држава. Разлика је тек толика да се у тим примерима пази да се уз „прва дама” дода и име савезне државе, рецимо „прва дама Тексаса”. Термин се у међувремену пренео и на председникову породицу („First Family” – прва породица), а једном ће се, то је извесно, у Белу кућу уместо „прве даме” уселити „први господин” („First Gentleman”). Тај облик обраћања је у локалном оквиру већ доживео Тод Палин, муж некадашњег америчког кандидата за потпредседника САД из редова републиканаца Саре Палин, иначе гувернера Аљаске. Иста пракса би била примењена у случају да САД добију прву жену председницу државе.

Одрицање од сопствене каријере

Ко год да се нађе у улози прве даме или џентлмена, будући да то није функција на коју се стиже путем избора, не мора да страхује од притиска званичних (државних) задужења јер бити прва међу једнакима није запослење. „Прва дама” зато за своје активности, иако њима помаже супругу да добро обави свој посао, не прима новчану надокнаду. Положај „прве даме” је репрезентативан, па заједно са супругомпредседником или у његово име учествује на званичним прославама и свечаностима, како код куће тако и у иностранству. Традиција налаже да се „прва дама” током боравка у Белој кући одрекне сопствене каријере односно запослења како би 100-процентно могла да се посвети новом посланству. Осим што се очекује да посвуда прати супруга, „прва дама” своје време традиционално посвећује (превасходно) добротворним активностима. У 20. веку се уврежио обичај да прва дама сама изабере сферу интересовања којој ће бити предана, а која није строго политички обојена.

Од кандидата за „прву даму” се очекује да активно учествује у председничкој и другим кампањама свог мужа, а ту је корак даље учинила бивша жена председника Клинтона Хилари, која је током Биловог мандата прихватила задужење у администрацији које се тицало побољшања здравственог система. Свака „прва дама” има при руци довољан број разноразних помоћника који јој помажу да удобно и достојно обави посао „домаћице” Беле куће. Помоћнике бира сама, а они брину о планирању и операционализацији посета и пријема у Белој кући, као и о путовањима „прве даме”. Нова „прва дама” САД Мишел Обама је још много пре преузимања нове „функције” најавила да ће у Белој кући превасходно бити „прва мама”. А тек после „прва дама”. Ова правница по струци ће осим пажње да прљаве чарапе њеног мужа не леже наоколо (што је у блогу навела као његову ману, уз хркање), пазити и да први човек САД одржи предизборно обећање и једном недељно се потпуно посвети ћеркама Малији и Саши, које су брачном пару Обама на првом месту.