Охрабрења, стрепња и падови

Летвица на Међународном првенству Аустралије у тенису је подигнута. Наше највеће узданице Новак Ђоковић, Јелена Јанковић и Ана Ивановић су прескочили друго коло из кратког залета, али њихове претензије су много више. Јанку Типсаревићу и Виктору Троицком то је било недохватљиво.

Очекивали смо да њих двојица могу да буду равноправни с противницима, иако су они, руку на срце, боље пласирани на светској листи. Испоставило се да су и спремнији и одлучнији. Типсарвић (46. место) изгубио је са 6:2, 6:3, 4:6, 6:3 од 20-годишњег Марина Чилића (20), најбоље пласираног хрватског тенисера, док је Шпанац Томи Робредо (22) прегазио Троицког (53) – 6:1, 6:3, 6:0.

Опет књига на три слова, плус Зимоњић

Наша књига на турнирима за „грен-слем” поново је спала на три слова, ако изузмемо Ненада Зимоњића, који јуриша на трофеј с Канађанином Нестором, мада има обавезу и да брани трон у игри мешовитих парова, овај пут с Немицом Гренефелд. Типсаревић и Троицки се нису уписали ни у књигу утисака...

Ђоковић (3) победио је Француза Шардија (68) са 7:5, 6:1, 6:3. Следећи противник му је Американац Амер Делић (127), који је залет почео да хвата преко три меча у предтакмичењу, а у другом колу је сјајним преокретом савладао Француза Матјеа (29) с 1:6, 3:6, 6:3, 7:6 (7:3), 9:7. Јанковићева, првопласирана на светској листи, поиграла се са живцима поклоника тениса, прескочивши летвицу, да тако кажемо, из трећег пута. Победила је Белгијанку Флипкенс (110) са 6:4, 7:5, западајући у ситуацију да мора да стигне њено вођство са 4:3 у првом сету и 5:4 у другом. Састаће се с 33-годишњом Јапанком Сугијамом (26), која је била успешнија од Францускиње Деши (69) с 1:6, 6:1, 6:3. Ето најаве за окршај наше и јапанске репрезентације у „Београдској арени” (7. и 8. фебруар), у сусрету Друге светске групе Купа федерације.

Највеће охрабрење је стигло после меча Ивановићеве (5), јер је деловала много боље него у првом колу. Победила је са 6:3, 6:2 Италијанку Бријанти (169), која је била једна од 16 најуспешнијих тенисерки у квалификацијама. Наша тенисерка, ипак, мора да буде још много сигурнија и жустрија, поготово из својих најјачих оружја – сервиса и форхенда.

– У поређењу с претходним мечом, играла сам боље. Побољшала сам кретање, чешће ишла на мрежу и била сам срећна што је тако. Без обрзира на светску листу, Бријанти је била изузетно опасан противник. Убеђена сам да могу још боље, а тако и мора да буде, јер иду захтевнији мечеви. Иако сам сервирала боље него у првом колу, сервис ме и даље не слуша. То прво треба да поправим – казала је Ивановићева.

У трећем колу Ивановићева се најзад састаје с противницом која је међу првих сто на листи, а то је Рускиња Клејбанова (31), која је победила Францускињу Алоро (106) са 6:1, 3:6, 6:2. Ивановићева је, наравно, велики фаворит, само мора да буде на опрезу. Када је на почетку с муком победила Немицу Гергес (107), рекла је како је највећа замка за њу била што о игри противнице није знала ништа. С 19-годишњом Московљанком се такође састаје први пут.

Ивановићева и Докићева у сусрет једна другој

У осмини финала имала би прави тест својих претензија. Играла би или с 18-годишњом Данкињом пољске крви Каролином Возњацки (12) или с Јеленом Докић, и тек би то била посластица за крцати стадион „Род Лејвер”. Нашој некадашњој репрезентативки, својевремено четвртопласираној на светској листи, самопоуздање је све веће, а такво је и узбуђење домаће публике. Докићева (187), која је поново под аустралијском заставом, као да је раскрстила с прошлошћу и изашла из животног и играчког лавиринта. Одлучна и непоколебљива је била и против Рускиње Чакветадзе (18), коју је победила у другом колу са 6:4, 6:7 (4:7), 6:3.

То је Докићевој, без дилеме, највреднија победа од како је најзад одлучила да се не осврће за собом. Њену вољу подупиру и организатори који су јој посебну пажњу указали тако што је играла на „Роду Лејверу”, најсветијем тениском храму „тениског континента”. Докићева поново није могла да обузда сузе, које није крила ни на прес-конференцији после победе у првом колу против Пашек (80). Сада су њена снажна осећања набујала наочиглед више од 14.000 људи. У Мелбурну Докићева игра пети пут, али то је историја, а садашњост је таква да делује убојитије од Ивановићеве.

Што се Јанковићеве тиче, она не би смела да помисли на пораз до краја такмичења, а камоли против Сугијаме, коју је с лакоћом победила у оба досадашња сусрета, такође на тврдој подлози изгубивши само пет гемова. Јанковићева је први пут главни носилац на једном од четири највећа турнира, и треба да докаже да је кадра и да се окити „грен-слем” трофејем и да оповргне процене по којима су сестре Вилијамс главни кандидати за титулу у Мелбурну, а не она.

Жреб јој иде наруку, а потпуни фаворит би била и у осмини финала против Чехиње Шафарове (60) или Францускиње Бартоли (17), која јој је дужник још од претпрошлог Вимблдона, кад ју је изненадила у трећем колу. Јанковићева на мечу с Флипкенс није имала потпуну контролу игре.

– Задовољна сам. Слажем се да ми је Флипкенс правила много проблема агресивном игром, али на „грен-слему” нико не може да се лако победи. У Мелбурну увек на почетку имам проблеме, па су ми победе на оваквим мечевима добродошле да се уходам – казала је Јанковићева, којој је четири пута узастопце друго коло било непремостиво.

Ђоковићева зрелост против голе силе

Охрабрење је стигло и из Ђоковићевог новог рекета. Наш најбољи тенисер и те како уме да распореди снагу, чувајући је за важније окршаје. Зато његова игра против Шардија није била на атомски погон, како доликује браниоцу трона, али је била мудра и стрпљива. Ђоковић против Француза није доказивао моћ, већ зрелост. Шарди се држао само у првом сету, док се није заплео у осмишљено саткану мрежу нашег аса.

Нема потребе да Ђоковић игра на силу ни с Американцем Делићем, рођеним у Тузли. У његово поље сигурно ће да бију пројектили из сервиса, јер је то ослонац Делићеве игре, који је у првом колу против Американца Дента у пет сетова имао 21 ас, а против Матјеа чак 33.

Ђоковић се небројено пута одупрео ураганским сервисима, јер му је техника перфектна кад уведе игру у поље. Џаба тада противнику муње из руку. Тако је и Делићу било узалуд 19 асова у њиховом једином дуелу, претпрошле године у другом колу Вимблдона, на трави где сервис највише и долази до изражаја – 6:3, 3:6, 6:3, 7:6 (7:4). Победа води Ђоковића на мегдан Кипранину Багдатису (97), који жели препород, или Фишу (24), трећем „рекету” САД, још једном међу онима што се највише уздају у громовити сервис.

Иначе, Робредов противник неће бити, како се очекивало Налбандијан (11), други „рекет” Аргентине, који је изгубио од најбољег тенисера Тајвана Луа (61) са 6:4, 5:7, 4:6, 6:4, 6:2. Аргентинац је очигледно платио цену тријумфу у Сиднеју из којег је дошао у Мелбурн неколико часова пре првог меча. Чилић се састаје са Шпанцем Ферером (12), који је био успешнији од Словака Хрбатија (251) са 6:2, 6:2, 6:1.

Посластица трећег кола је судар Федерера (2) и Руса Сафина (27). Швајцарски ас се изгледа привикао на терен и несносну врућину. Није се коцкао као у првом колу. Савладао је Руса Корољова (118) са 6:2, 6:3, 6:1. Сафин је победио Шпанца Лопеза (62) са 7:5, 6:2, 6:2. У претходних пет година Федерер је освајао трофеј три пута, а поражен је само против Сафина 2005. и против Ђоковића лане, оба пута у полуфиналу.

Домаћин је имао и једно разочарање јуче. Испао је Бернард Томић, још јуниор, који је у првом колу постао најмлађи победник на неком мечу у историји, са 16 година и 89 дана. Пут му је препречио Луксембуржанин Милер (87) с 3:6, 6:1, 6:4, 6:2 и играће с најбољим аргентинским тенисером Дел Потром (6).

----------------------------------------------------------------

Ново препуцавања српских и хрватских навијача

У Мелбурну су опет имали невоље са исељеницима с овог подручја. Двојица навијача су избачена због туче, а на „фанове” су се пожалили и Типсаревић и Чилић, чији је дуел назван балканским дербијем. Натпевавања наших и босанских исељеника било је и на мечу рођеног Тузлака Амера Делића и Француза Матјеа.

Типсаревић је с правом тражио да се меч с Чилићем игра на терену покривеном камерама, да би се смањила могућност сукоба.

– Очекивао сам да ће бити жустро на трибинама, као на мечу Дејвис купа. И Срби и Хрвати су били некоректни, јер су певали песме које немају везе с тенисом. Било је и непристојних повика упућених и мени и Чилићу, али ми се допало што су повремено аплаудирали и што им нису звонили мобилни телефони – казао је резигнирано Типсаревић. – Чилић ми је рекао да му је психички тешко да игра у таквој атмосфери, са чим сам се потпуно сложио. Сматрам да је проблем с нашим људима у иностранству, а посебно у Аустралији, што су далеко од отаџбине. Глупо је рећи да они воле Србију више од других Срба, али јаче осећају носталгију и зато често навијају непримерено тенису.

Ћилић је рекао да је задовољан што је победио, јер је било тешко играти под „баражном паљбом увреда с обе стране”.

– Њихове пароле и поруке нису биле пристојне. Знао сам да морам да се концентришем на игру, јер не бих ништа урадио да сам обраћао пажњу на то.

Делић је чак позвао навијаче да буду достојанствени на мечу с Ђоковићем како се ситуација не би претворила у, како је рекао, трећи светски рат.