Труднице Србије без помоћи

Марија Којадиновић из Параћина, иако у шестом месецу трудноће, свакога дана одлази на посао и испуњава своје радне задатке, као и пре него што је остала у другом стању. Један од кључних разлога због којег је одлучила да не користи трудничко боловање, током којег се исплаћује 65 одсто личног дохотка, јесте плата.

– Не радим тежак посао, а и послодавац је пун разумевања, тако да сам могла да наставим са својим радним обавезама и кад сам остала у другом стању. Међутим, има трудница које су у заиста незавидном положају, јер раде тежак посао, а због смањених примања не могу да приуште трудничко боловање – рекла је Којадиновићева за „Политику”, додајући да није логично да се истовремено апелује за борбу против „беле куге” и закида на платама трудница.

Градоначелник Београда Драган Ђилас је пре неколико дана најавио да ће трудницама на трудничком боловању дотирати из градског буџета преосталих 35 одсто до пуне плате. Како је рекао, за планирано дотирање највероватније ће се користити средства од уштеде коју град свакодневно спроводи, а не из буџета за здравство.

– Критеријуми ће бити одређени почетком фебруара, како би се што пре кренуло са реализацијом, а за сада постоји само један услов, а то је да трудница живи на територији града закључно са 31. децембром 2008. године – рекао је Ђилас.

Како је објаснио, у Београду се годишње породи око 8.000 жена, а нешто више од 1.000 њих користи трудничко боловање, нарочито у последња три месеца трудноће. Он је напоменуо да је формирана комисија на нивоу Министарства здравља која ће контролисати и одређивати ко треба да одржава трудноћу и иде на трудничко боловање.

Градоначелник Јагодине и посланик у српском парламенту Драган Марковић Палма изјавио је да ће у овом граду од 1. фебруара ове године све запослене жене на трудничком боловању из буџета града добијати месечно по 10.000 динара. Како је саопштено из кабинета градоначелника, реч је о наставку социјалне политике у борби против „беле куге” коју Јагодина спроводи последњих пет година. Речено је и то да ће све породице које добију четврто, пето и више деце добијати по 200 евра месечно до пунолетства детета, а сваки малишан ће по рођењу, без обзира на то који је по реду, добијати 200 евра.

Како јављају дописници „Политике”, у појединим градовима у Србији постоје сличне иницијативе, али не и новац којим би се оне спровеле у дело. Градоначелник Новог Сада, Игор Павличић, каже да могућност дотирања до пуног износа личног дохотка трудницама за сада није предвиђена, али да ће се, након детаљне анализе буџета заложити да, ако буде постојала могућност, и највећи војвођански град крене стопама Београда. И градске власти у Панчеву сматрају да је идеја београдских власти одлична. Градоначелница овог града је, како каже, дала налог финансијској служби да испита могућност да се обезбеде средства за ову намену. Ипак, по мишљењу појединих челних људи локалне самоуправе, то ће у овој години бити тешко оствариво, јер град већ издваја средства за помоћ породиљама.

Иако је у зајечарској општини још пре петнаест година основан Фонд за подстицај рађања, први у Србији, и усвојен дугорочни програм обнове становништва у овој општини, одлука о помоћи женама на трудничком боловању не постоји, а неизвесно је и када би предлог такве одлуке могао бити постављен на дневни ред зајечарске градске скупштине.

Труднице у Лесковцу примају само оно што им припада по закону, јер град, како кажу, нема материјалних могућности да посебним надокнадама стимулише развој наталитета.

– Ми немамо средства, нити смо предвидели издвајања за ту намену – потврдио је за „Политику” Града Петровић, руководилац групе послова у Градској управи за образовање дечију, социјалну, и здравствену заштиту културу, спорт и омладину.

Ни суботичке, вршаче, крагујевачке и краљевачке труднице не могу да рачунају на помоћ градског буџета. Локална власт у Ваљеву поздравља иницијативу Београда и Јагодине, али, како је објаснио Станко Терзић, заменик градоначелника, у усвојеном буџету за 2009. годину нису предвиђена средства за помоћ трудницама. Ситуација није боља ни у Ужицу, јер, како је рекла Бранкица Јеремић, помоћница градоначелника за социјалну политику, ужички буџет располаже скромним средствима. Смедеревске власти такође нису предвиделе никаква средства за помоћ женама на трудничком боловању. Могућности им, како су нам објаснили, не дозвољавају да у овом тренутку следе пример Београда и Јагодине.

Приредила Б. М. М.

-----------------------------------------------------------

ИВ Војводине апелује на покривање „ускраћеног” дела плате

– Управо припремам препоруку свим општинским самоуправама у Војводини да испитају могућност и убудуће размотре пружање помоћи женама на трудничком боловању. Извршно веће Војводине ће инсистирати на томе да се, свуда где за то постоје могућности, општине пронађу начин да дотирају „ускраћени” део плате док су на боловању – рекла је за „Политику” Новка Мојић, војвођански покрајински секретар за социјалну политику и демографију.

-----------------------------------------------------------

Ниш: Показати бригу на националном нивоу

Ни у Нишу није предвиђена накнада до пуне плате женама које одржавају трудноћу, али се, после београдске иницијативе, размишља о томе. Градски буџет је, како кажу, „пренапрегнут” и „да би се дало једном, мора се одузети другом”.

У Управи за дечју, социјалну и примарну здравствену заштиту наводе да би одлука о помоћи трудницама морала бити била акт социјалне бриге и популационе политике на националном нивоу.

-----------------------------------------------------------

Пуна плата будућим мајкама укинута 2005. године

Пре доношења новог закона о здравственом осигурању, накнада зараде за време привремене спречености за рад због одржавања трудноће износила је сто одсто личног дохотка, па је у 2005. години издвајање за накнаду зараде за време трудничког боловања износило 6,63 одсто од укупних расхода Републичког завода за здравствено осигурање, наводи се у писаном одговору Министарства здравља на питања „Политике”.

Ступањем на снагу новог закона о здравственом осигурању, децембра 2005. године, накнада зараде за време привремене спречености за рад због одржавања трудноће смањена је на 65 одсто. На тај начин смањено је издвајање за накнаду зараде за време привремене спречености за рад и то на 5,97 одсто у 2006, а на 3,46 одсто од укупних расхода у 2007. години. Смањење средстава за ову намену омогућило је, тврде у Министарству здравља, финансирање и унапређивање других делова здравственог система. Такође, овом мером је омогућено обезбеђивање свим осигураницима исплате једнаког износа права на накнаду зараде за време привремене спречености за рад чиме је остварен принцип једнакости права .

Министарство здравља је у поступку доношења Стратегије подстицања рађања предложило да се из средства буџета Републике Србије исплати део накнаде зараде који не обезбеђује Републички завод за здравствено осигурање (РЗЗО), како би се женама на одржавању трудноће обезбедила пуна зарада (65 одсто обезбеђује РЗЗО, а 35 одсто би се обезбеђивало из средстава буџета). Међутим, реализација ове стратегије захтева измену Закона о здравственом осигурању, односно закона којим се уређује финансијска подршка породицама са децом. На тај начин ће, сматрају, подстицање рађања бити приоритетна обавеза надлежних државних органа и шире друштвене заједнице, а не само одговорност и обавеза Министарства здравља и РЗЗО. Осим тога, Министарство здравља сматра да би додатна мера подстицања рађања могла бити и обезбеђивање 100 евра свакој трудници месечно, без обзира на то да ли је запослена или не, како би се побољшао положај будућих мајки. Међутим, у Србији се, како кажу, годишње роди око 70.000 деце, те у овом моменту не постоји могућност да се у буџету републике Србије обезбеде средства за те намене.

У Министарству здравља наглашавају и то да РЗЗО редовно врши исплату накнадне зараде за време одржавања трудноће, осим у случају када послодавац није извршио уплату доприноса за обавезно здравствено осигурање, тј. уколико није на време предао дознаке за запослену трудницу матичној филијали РЗЗО.

Б. Малиш