И срећа нас оставила

Од нашег специјалног извештача

МИНХЕН, 21. јуна – На крају нашег учешћа на 18. светском фудбалском првенству, после две изгубљене утакмице, у последњој, овде на прелепој "Алијанц арени", пред 66.000 посматрача, нашој репрезентацији и срећа је окренула леђа.

Почели смо веома добро, селектор Петковић је у шпиц напада ставио горостасног Жигића, иза кога је био Саша Илић. Кренули смо агресивно, збунили противника, који у свом саставу није имао најбољег играча Дрогбу, јер је издржавао казну због два жута картона из претходних мечева.

И, већ у 10. минуту прелепа акција "плавих": Дејан Станковић је упослио дугом лоптом Жигића дубоко у шеснаестерцу противника, Жигић је утрчао, збунио свог чувара и голмана и смирено погодио мрежу. Најзад тај дуго чекани гол, гол који је одушевио више хиљада наших навијача који и поред два пораза нису хтели да оставе своје фудбалере без подршке овде у Минхену у последњој бици, ако ни за шта друго, онда за делић части и поноса.

Две одличне акције

Али, недуго затим, уследио је први несрећни догађај за нас на овом меч. У 16. минуту повредио се стуб одбране Крстајић. У једном дуелу, противнички играч ударио га је у руку и наш центархалф није могао да настави утакмицу. Заменио га је Нађ, а убрзо је уследила друга наша радост на овом Мундијалу. Брза игра коју су носили Предраг Ђорђевић, Дејан Станковић, уз Сашу Илића и опасног Жигића донела нам је већ у 20. минуту нови погодак. Прво је Жигић одвукао пажњу свог чувара који је погрешио и слабо одбио лопту. Саша Илић је то мајсторски искористио, предриблао голмана и пласирао лопту у мрежу– 2:0.

Изгледало је у том тренутку да смо нашли праву игру, праву поставу иако у њој није било неколико стандардних селекторових фудбалера.

На жалост, трајало је то само до 35. минута, када је најслабији играч у нашем тиму Дудић, потпуно неартикулисано играо руком у шеснаестерцу. Тешка глупост коштала нас је гола, играчи Обале Слоноваче смањили су резултат, а зебња је полако почела да се увлачи у срца наших навијача.

Био је то други пех на овом сусрету који нас је задесио. Али, не и последњи.

Алберт Нађ, који је заменио повређеног Крстајића, само што је био ушао у игру, добио је жути картон због шутирања лопте после судијиног звиждука, а у 45. мунуту оштро је стартовао на противника, онако како он то често чини. Судија се није двоумио. Други жути картон значио је искључење и игру до краја са човеком мање...

Игра на један гол

Наставак ове по нас несрећне утакмице одиграо се онако како се и могло очекивати. Ионако ослабљени, са играчем мање, почели смо огорчену борбу да не примимо други гол. Играло се практично на један, наш гол, одбрана је одолевала колико је могла, голман Јеврић је бранио што се могло одбранити, често уз помоћ среће, али мало ко је веровао да ћемо издржати налете веома брзих и снажних противника. Неколико пута њихови напади само чудом нису завршили иза Јеврићевих леђа, док су наши фудбалери покушавали, колико су могли, да задрже лопту у свом поседу и макар мало предахну. Друго нису могли.

Трајало је то само до 67. минута. Секунд пре тога Милошевић је заменио лакше повређеног Жигића, а одмах затим наша мрежа поново се затресла. Једну од много убачених лопти у наш шеснаестерац високи Гавранчић није успео да дохвати, иза њега се нашао Диндан и наш бедем је попустио по други пут.

Имали смо и ми потом једну до две полуприлике, најбољу Станковић када је главом из добре позиције тукао поред гола. На жалост све је то било спорадично, без снаге и организовано.

На другој страни обруч око Јеврићеве мреже бивао је све јачи, напади су се ређали као на траци, да би несрећни Дудић, иначе потпуно изгубљен у овом сусрету, један ударац противничког играча на наш гол поново зауставио руком. Просто невероватно. Два поклоњена пенала...

Стрелац са беле тачке овога пута био је Калу, а радост навијача ове земље на истоку Африке била је безгранична.

Ми смо, опет прогутали нову горку пилулу, али мора се рећи да смо у периоду, када смо били комплетни, оставили повољан утисак. Једноставно, изгледа да нам се није дало. Овога пута и срећа нас је напустила.

На растанку од 18. светског првенства три пораза остају као последњи траг једне репрезентације која је успела да се домогне највећег светског фудбалског "циркуса", али није имала снаге да се макар једном радује.

Стадион: Алијанц. Гледалаца: 66.000. Судија: Родригез (Мексико). Стрелци: 1:0 Жигић у 10, 2:0 Илић у 19, 2:1 Диндан у 34. из пенала,  2:2 Диндан у 65, 2:3 Калу из пенала у 83. Жути картони: Гавранчић, Дуљај, Дудић (СЦГ), Диндан и Кеита (О. Слоноваче). Црвени картони: Нађ (СЦГ) и Доморо (О. Слоноваче).

СЦГ: Јеврић 8, Н. Ђорђевић 7, Дудић 5, Крстајић - (од 15. Нађ 5), Гавранчић 8, Дуљај 7, П. Ђорђевић 7,5, Станковић 7,5, Ергић 7, Илић 7, Жигић 8 (од 64. Милошевић -). Селектор: Петковић.

ОБАЛА СЛОНОВАЧЕ: Бери 7, Акале 6 (од 60. Б. Коне -), Бока 7, Зокора 7, Куаси 7, А. Коне 7, Диндан 8, Доморо 7, Кеита 6 (од 71. Калу 6), Ј. Туре 7, Ебуе 7. Селектор: Мишел.