Карлсенова 20. победа над светом

Последњи дани 2025. били су посвећени светским шампионатима у убрзаном и брзопотезном шаху. Мало ко осим шахиста проводи новогодишње празнике на такмичењима, али високе награде и елитно друштво у Дохи окупили су готово све звезде брзог ритма. Готово све, јер су недостајали Хикару Накамура, Алиреза Фирузџа и Винцент Кајмер, управо они које је Магнус Карлсен прогласио за могуће конкуренте.

И десило се као што је „шаховски Моцарт” предвидео, није му било равног ни у једној од две брже шаховске дисциплине. У маниру највећих, Карлсен је у завршним метрима трка надмашио своје ривале. У убрзаном шаху је крајем другог дана растужио Руса Владислава Артемјева, који му је нанео једини пораз и водио већим делом трке, а на крају морао да се задовољни другим местом, испред Индијца Арџуна Еригајсија.

Када су нерви достизали врхунац напетости, генијални Норвежанин је заређао шест узастопних победа и обезбедио тријумф коло пре завршних 10,5 поена из 13 партија. На том завршном Карлсеновом стрелишту пали су и наш Алексеј Сарана (дотле са одличним изгледима за врх), неустрашиви Ханс Ниман и нова нада светског шаха Јауз Ердомуш.

Већ дан касније почеле су борбе у дугих 19 кола квалификационог дела у брзопотезном шаху, уочи разигравања од полуфинала надаље. Може ли Карлсен да понови своју најбољу игру? Први дан је завршио са великим заостатком и поразом од Еригајсија и Каруане, а други почео поразом од Мартиросјана, после дисквалификације јер је часовник покренуо пре но што је наместио порушене фигуре.

И шта може да се очекује после дуге расправе са судијом у таквој ситуацији? Наравно, да се разљути и појача ритам. Са 4,5 поена из завршних пет партија стигао је таман дотле да уђе у разигравање прве четворице. Узгред буди речено, та су разигравања ушла у моду захваљујући Карлсеновој непобедивости у њима.

И ту је најпре, са лакоћом, елиминисао Фабијана Каруану 3:1, а у финалу, после велике борбе, Нодирбека Абдусаторова са 2,5:1,5. Притом је изгубио прву партију од Узбекистанца који је до прве овакве титуле стигао када је имао само 17 година, а сада остао разочаран другим местом. Арџун Еригајси и Фабијано Каруана су поделили треће место.

Сви су остали у сенци непобедивог Карлсена, који је тиме заокружио број светских титула на невероватних 20: пет по класичном темпу, шест у убрзаном и девет брзопотезних. Избледео је сјај и Еригајсија, који је убедљиво добио квалификациони део и освојио две медаље. Наши репрезентативци Алексеј Сарана, Александар Инђић и Теодора Ињац нису постигли запажене резултате, али су потврдили да желе и могу да се боре са оваквим асовима.

Тако је крај 2025. симболично најавио двојност врхунског шаха у 2026. У сезони у којој се у класичном формату чека Турнир кандидата за изазивача светског првака, у марту на Кипру, ФИДЕ најављује увођење светског првенства у „тоталном шаху”, са значајним убрзањима: бржи класични темпо плус убрзани и брзопотезни. Као да се тиме поништава силни азијски продор у класичном шаху, јер се у међувремену правила игре мењају. Свима је јасно да је пројекат пласиран из Норвешке усмерен на то да највећа звезда данашњице, Магнус Карлсен, остане у званичним оквирима ФИДЕ.