„Србијагас” не зна коме да се жали

Због алармантног податка да су просечни дневни губици појединих фирми у Србији због несташице гаса достизали безмало 50.000 евра и да је само за осам дана штета српске привреде нарасла на око пет милиона евра, односно 3,8 милијарди динара, Србија би, што пре, на адресу главног кривца требало да упути захтев за одштету.

С обзиром на то да су укупни директни и индиректни губици вероватно још већи, јер с терена пристижу нови подаци, министар енергетике Петар Шкундрић и Унија послодаваца Србије апелују на све да што пре поднесу извештаје како би се с прецизним подацима ишло, уколико буде потребно, и на суд.

Шта Србија може да учини у овој ситуацији, будући да није ни у Европској унији, нити је члан Светске трговинске организације, што би јој омогућило да се на њу позове кад год оцени да је неопходно да штити своје пословне интересе.

„Србијагас” је ових дана у недоумици кога да тужи, јер како каже директор Душан Бајатовић, нема уговор о испоруци гаса с руским „Гаспромом”, а ни са украјинским „Нафтогасом”, већ са „Југоросгасом”, чији је „Србијагас” мањински власник, са 25 одсто удела.

Дакле, у том случају „Србијагас” би тужио самог себе.

Зорана Милановић-Михајловић, стручњак за енергетику, каже да „Србијагас” треба да тужи „Југоросгас” као свог испоручиоца.

– Ако се ово предузеће понашало као посредник и трговац гасом када се преговарало о набавној цени, исти аршини морају да важе и сада, јер „Југоросгас” није испоручивао овај енергент на начин предвиђен комерцијалним уговором – категорична је наша саговорница.

Уговор о испоруци гаса се не закључује између двеју држава, већ између компанија, тако да нема основа да Србија тужи Русију или Украјину, већ оног ко је био у обавези да јој обезбеди гас, појашњава она. Да је посредник у међувремену уклоњен и да се посао закључивао директно с „Гаспромом”, или као што је то до пре неку годину био случај с „Гаспромекспортом”, она сматра да би се цела ствар завршила на много коректнији начин, јер су у питању два државна предузећа.

Као разлог више зашто би „Србијагас” требало да тужи „Југоросгас” она наводи и чињеницу да је то једини начин да се домаћа компанија заштити од могућег плаћања пенала мађарском МОЛ-у, који транспортује гас за Србију од украјинске границе до Хоргоша, због купљених, а неповучених количина. А што нису мале паре, истиче она.

Упитан да ли је права адреса за тужбу због настале штете „Југоросгас”, Русија или Украјина, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже за „Политику” да „Србијагас” треба да тужи оног с ким је потписао уговор о испоруци тог енергента.

Али, тужбом против „Југоросгаса” „Србијагас” би, практично, тужио самог себе, јер има мањинско власништво у том предузећу, каже он.

Друга могућност јесте да се Србија придружи мађарском МОЛ-у, који је већ поднео тужбу Европском суду у Луксембургу за надокнаду штете.

У „Србијагасу” кажу да још траже правни оквир на основу којег би могла да се напише тужба због настале штете. Објективно, сматрају у том предузећу, то је „Југоросгас” који преузима енергент на украјинско-мађарској граници и дужан је да га испоручи Србији. Једино што може да се уради, додају, јесте да се тужи „Југоросгас”, а да потом он поднесе тужбу против „Нафтогаса” или „Гаспрома”, односно оног за ког се утврди да је заиста узрочник штете.

За разлику до привреде, грађанима је обећано да ће рачуни бити умањени за онолико дана колико грејања није било.

У „Србијагасу” напомињу да је сада најважније да се пронађе око 22 милиона евра за завршетак прве фазе подземног складишта „Банатски Двор”, на који се чека 25 година, а који је почео да се пуни лане. Да би се у „Двор” наредног лета утискивало по пет милиона кубика гаса дневно и обезбедило око 130 милиона кубика за наредну грејну сезону, потребно је завршити гасовод Госпођинци–Банатски Двор за допремање до резервоара.

„Нафтагас” је као извођач радова, сазнаје се, за два месеца направио само три километра гасовода, иако је новац из НИП-а обезбеђен и уплаћен. „Нафтагас” би требало, апелују и у „Србијагасу”, да пожури, а „Србијагас” треба да обезбеди опрему за утискивање додатних количина гаса.

Како се сазнаје, руски „Гаспром” има обавезу према меморандуму потписаном у Москви да до јула каже да ли ће ући у овај посао са „Србијагасом”. Уколико одустану, у шта се сумња, „Србијагас” ће ангажовати другог стратешког партнера, јер нема времена за чекање.

Јасна Петровић