Стижу вина са нула одсто алкохола

Вино са нула одсто алкохола, познато као безалкохолно вино, све је популарније, посебно међу младима, а прави се технологијом уклањања алкохола (деалкохолизација) из обичног вина, при чему се задржавају ароме.

Код нас је још слабо доступно, али на неким тржиштима у Европи потражња је толико порасла да Брисел намерава прецизније да декларише ова вина јер већ сада постоји више категорија популарног пића „без алкохола”, што потрошаче може да доведе у заблуду.

Последњих година у порасту је тражња млађих потрошача за овом категоријом вина. Тако ће се убудуће назив „безалкохолно” употребљавати за производе с уделом алкохола мањим од 0,5 одсто, а она која садрже мање од 0,05 одсто имаће ознаку – „0,0 одсто”.

За вина са смањеним процентом алкохола (изнад 0,5 одсто, али најмање 30 одсто мање од стандардне јачине), употребљаваће се прецизнији назив „смањени удео алкохола”, који ће заменити претходно предложени назив „с мало алкохола”. Такође, истиче се и да ће вина намењена извозу бити изузета од обавезе навођења списка састојака и нутритивне декларације за унутрашње тржиште ЕУ, чиме ће се смањити непотребно административно оптерећење.

Правила о декларисању сада ће постати јединствена у целој ЕУ, чиме ће се смањити административни трошкови и олакшати прекогранична трговина у корист потрошача, али и произвођача.

Купци ће добити јаснији приступ информацијама, између осталог и преко дигиталних ознака. Последњих година у порасту је тражња млађих потрошача за овом категоријом вина. Тако ће се убудуће назив „безалкохолно” употребљавати за производе с уделом алкохола мањим од 0,5 одсто, а она која садрже мање од 0,05 одсто имаће ознаку– „0,0%”.

За вина са смањеним процентом алкохола (изнад 0,5 одсто, али најмање 30 одсто мање од стандардне јачине), употребљаваће се прецизнији назив „смањени удео алкохола”, који ће заменити претходно предложени назив „с мало алкохола”. Такође, истиче се и да ће вина намењена извозу бити изузета од обавезе навођења списка састојака и нутритивне декларације за унутрашње тржиште ЕУ, чиме ће се смањити непотребно административно оптерећење.

Иначе, најновија вест јесте да Европска унија намерава модернизује сектор винарства и усклади подстицаје како би њихови винари били конкурентнији на тржишту. Нове мере осмишљене су да боље уравнотеже понуду и тражњу, ојачају прилагођавање климатским променама, поједноставе декларисање вина и подстакну рурални развој кроз вински туризам. Део нове политике јесте и одговор на нове навике потрошача, али уз, како се наводи, очување квалитета и разноликости који се иначе очекују од европског вина.

Јакоб Јенсен, дански министар пољопривреде, рекао је да државе чланице могу својим мерама да подстакну крчење вишка винове лозе како би спречиле прекомерну понуду и одржале стабилност тржишта, уз подршку иновација и прилагођавање новим тржишним условима.

Државе чланице могу да повећају и субвенције за улагања повезана с климатским променама, а једна од највећих новина јесте поједностављено и усклађено обележавање вина. У оквиру нове политике истиче се и циљано деловање у борби против болести биља као што је „златно жутило”. Како је најављено, биће опредељена додатна средства за праћење, дијагностику и истраживања како би се произвођачи што успешније борили са овом болешћу, која је велика претња европским виноградима.

Договором је такође појашњено и да се ружичасто вино може употребљавати као база за ароматизоване производе од вина. Тиме се подстичу иновације и такође добијају нови производи по укусу млађих генерација.

Сектор вина у ЕУ изузетно је значајан и чини 60 одсто светске производње вина, а по извозу је трећи највећи пољопривредно-прехрамбени сектор ЕУ. Винарство доприноси и смањењу депопулације руралних подручја отварањем стабилних радних места. Међутим, овај сектор тренутно се суочава с низом изазова, међу којима су демографске промене, промена потрошачких навика, климатски екстреми и несигурности на тржишту.

Како би се одговорило на те изазове, основано је радно тело за креирање политике у сектору чији су чланови предложили низ решење за опоравак, а кључне препоруке нашле су се у недавно објављеном предлогу Европске комисије.