Са Ђеновом у Лигу шампиона

Од 2006. године када је напустио Црвену звезду, репрезентативац Србије Бошко Јанковић (25) је по једну сезону наступао за шпанску Мајорку и италијански Палермо, али је тек од летос бљеснуо, преласком у Ђенову. Ефектним поготком на гостовању против Лечеа, Јанковић је одушевио милионе љубитеља фудбала на Апенинима, где се још прича о његовом изванредном поготку који је постигао петом. Јанковић је са Ђеновом досегнуо место које води у Лигу шампиона, а у познатом лучком граду на Тиренском мору уочи данашњег првенственог меча са Катанијом влада велика еуфорија.

Ђенова има много више навијача од градског ривала Сампдорије, а и богату историју. Првак Италије је била девет пута, први пут у претпрошлом веку (1898), а последњи далеке 1924. Међутим, у последње време је Сампдорија била много успешнија, а Ђенова је неретко таворила у Серији Б. Сада је ситуација промењена, чему је свакако допринео и офанзивни везни играч Бошко Јанковић.

– На последње три утакмице дао сам два гола. Тренер Гасперини је инсистирао на мом доласку, па се трудим да оправдам његово поверење. Иако нам нису даване велике шансе, дошли смо у прилику да се боримо за Лигу шампиона. Верујем да тај подвиг можемо да остваримо. Добро је што смо почели да побеђујемо и у гостима, пошто смо на свом терену од девет утакмица у Серији А славили седам пута. У Ђенови је све у знаку фудбала, па сам убеђен да ће данас „пасти” и Катанија – казао је у разговору за „Политику” Бошко Јанковић.

Прошлонедељну утакмицу Јанковић је искористио и за сусрет са дугогодишњим пријатељем Душаном Бастом, који за разлику од њега није ни играо, а у Лечеу на плавокосог фудбалера тренутно уопште не рачунају.

– Са Душаном се знам још од малих ногу, јер смо заједно почели да играмо фудбал у Звездиној омладинској школи и остали смо нераздвојни другови. Добио сам дозволу да у Лечеу останем још један дан, који сам провео са Бастом и његовом породицом. Рекао сам му да мора да тренира као да је све у најбољем реду, као и да се понаша као професионалац. У фудбалу се дешавају такве ствари, једноставно неки тренери не желе да вас виде у тиму, али то не сме да буде разлог за предају. Поред Басте, „на вези” сам и са некадашњим саиграчем Александром Луковићем, који пружа запажене партије у Удинезеу.

Долазак из Шпаније у Италију био је Јанковићев пун погодак, јер се Мајорка бори за опстанак у Примери, а Ђенова је најпријатније изненађење у Серији А.

– На Балеарским острвима, а потим и на Сицилији док сам играо за Палермо, добијао сам прилику, али нисам био потпуно задовољан. У тим срединама се нисам осећао како сам желео, што у Ђенови није случај, јер је мени веома важан и град у коме живим. Зато и када по доласку у Ђенову нисам био у првом плану, нисам се много бунио, иако сам познат по израженом темпераменту. Био сам стрпљив и када ми се указала шанса искористио сам је на најбољи начин. Одговара ми што у екипи Ђенове има доста играча који су успешно играли у Шпанији, попут Дијега Милита и Тијага Моте. Не играмо као већина италијанских клубова, већ некако више „шпанским стилом” и то даје резултате. У Ђенову сам стигао као позајмљени играч из Палерма, али уколико у клубу буду задовољни мојим играма, имаће предност ако буду желели да откупе уговор – истакао је Бошко Јанковић..

Данашњи меч са Катанијом, биће прилика и за сусрет са Валтером Зенгом, с којим је Јанковић годину дана успешно сарађивао у Звезди.

– Нисам сигуран да ли ће Зенга моћи да седи на клупи, пошто је у прошлом колу искључен. Али, свакако ћемо се видети и разговарати. Имам добру комуникацију с њим, која се најчешће одвија порукама путем мобилних телефона. Овде сам га хвалио, а док је био у Звезди играли смо најлепши фудбал у Србији, освојили „дуплу круну”, а секунде су нас делиле од презимљавања у Европи – подсетио је Јанковић.

Лазар Делић

------------------------------------------

Звезда ће превазићи кризу

О ситуацију на српској фудбалској сцени, коју помно прати, Бошко Јанковић је казао:

– У репрезентацији је поново присутна сјајна атмосфера, што је највећа заслуга селектора Радомира Антића. Добро смо почели квалификације за Светско првенство, али главни посао нам тек предстоји. Јужна Африка је још увек далеко, али верујем да ћемо бити учесници Мондијала 2010. Као велики звездаш, пратим шта се дешава у клубу у коме сам поникао. Црвена звезда је, ипак, велики клуб и убеђен сам да ће превазићи кризу.