Одбрана части и угледа

Репрезентација Србије није добро стартовала на Европском првенству у Данској. Пораз на почетку такмичења од Шпаније (27:29) прилично је пореметио планове нашем тиму, али им и закомпликовао ситуацију за пласман у други круг.

И пре почетка првенства говорило се да је прва утакмица на шампионату најважнија и да ће она одлучивати о даљој судбини. Међутим, иако им је селектор Раул Гонзалес школски нацртао како треба да играју, репрезентативци нису испунили задатке. О томе сведочи и изјава голмана Дејана Милосављева који је истакао да су играли безобразно и недисциплиновано, да нису слушали савете селектора.

Ни дан после преспаване ноћи није лакше рукометашима Србије, свесни да су прву меч лопту пропустили, остало им је да се надају бољем издању против великог фаворита. Момак који је једини био на висини задатка у првој утакмици, Урош Којадиновић је истакао:

– Почетак утакмице је одредио њен даљи ток. Очигледно нисмо успели да се вратимо у меч, после слабијег отварања утакмице деловало је да смо се предали, а нисмо. Као да су нам се руке одсекле, правили смо неке недопустиве грешке, а они су искусна екипа која зна да сачува предност. Имали смо шансе у другом делу, али промашили смо зицере.

Данас је на програму дуел са Немачкој?

– Очекује нас потпуно другачија утакмица, биће много више трчања, борбе, игра „у месо“. Немци су физички много доминантнији, не мислим да су непобедиви, али ће бити веома тешко. Биће више трчања, борбе, јачих дуела. Идемо тежим путем до циља, сами смо криви.

Капитен тима, Мијајло Марсенић одлично познаје данашњег ривала, годинама игра у шампиону Бундеслиге, Берлину.

– Да се осврнем на Шпанце, почетак утакмице нас је коштао бољег резултата, касније смо играли много боље, међутим искусна екипа Шпаније нам није дозволила да се скроз вратимо у утакмицу. Ништа није изгубљено, имамо још два финала испред нас. Већ данас је на реду Немачка, тако да треба само боље да уђемо у утакмицу, да јој верујемо више у себе и онда ћемо имати чему да се надамо. Сад ће све бити мало теже, али опет кажем, ако будемо сви веровали више у себе, у свој квалитет, наш рад и систем, мислим да имамо шансе да победимо – рекао је Марсенић.

Даган Пешмалбек: Србија се не одбија

Могао је да бира, могао је да игра финала великих такмичења и осваја медаље, али он је ишао срцем, бирао је оно што воли и осећа – Драган Пешмалбек.

Пивотмен репрезентације Србије је рођен у Француској, отац му је из земље „Галских петлова”, мајка Српкиња, прошао је све млађе селекције Триколора, одиграо и утакмице за сениорски тим, али је онда стигао позив који се не одбија.

– Пре пет година су ме позвали тадашњи селектор Тони Ђерона и директор репрезентације Ратко Николић и питали да ли бих играо за Србију. Од тада за мене више није било дилеме, знао сам шта ми је чинити. Мало сам размислио, али срце је говорило само Србија и веома сам срећан што сам овде – рекао је Драган Пешмалбек.

Рођени сте и одрасли у Француској, колико често сте долазили у Србију?

– Веома, моја мајка је Српкиња, али искрен да будем нисам одувек причао језик.

Кад сте научили српски?

– Искрен да будем нисам га причао одувек, ни као мали. Међутим, кад сам заиграо за Нант било је Босанаца, Хрвата, па сам морао да научим да причам. Касније је дошао и Кире Лазаров, Македонац и онда смо сви причали српски језик. Ништа нисам разумео, а онда сам и читао књиге из старе Југославије, научио сам сам и падеже, тако да је сад све добро.

Да ли сте често у Београду?

–Јесам, увек на крају сезоне дођем или кад год ми време дозвољава. Од Веспрема је удаљен само четири сата, тако да волим сваки моменат да будем ту. Уживамо стварно, ту нам је фамилија, ту су нам корени.

Где ћете живети после каријере?

– Још увек не знам, ко зна шта доноси живот. Битно је да Валентина и ја будемо срећни и задовољни, а где ће то бити најмање је битно – рекао је Драган Пешмалбек.