Уби нас седење

ЛОНДОН - Људи који се слабо крећу брже старе. Проучавајући близанце научници су утврдили да је онај који је физички активнији, истовремено биолошки млађи. Откривено је да се кључни делови молекула ДНК неактивних особа брже скраћују што резултира бржим старењем ћелија.
Истраживање је спровео научни тим Кинг колеџу у Лондону, а проучавањем је било обухваћено 2.400 близанаца.

Резултати студије нису изненађујући. Данас и лаици знају колико је физичка активност значајна, али упркос томе 60 до 85 одсто становништва света то не уважава. Бар не у довољној мери да би то користило њиховом здрављу.

Последњих деценија много се говори о физичкој активности јер се људи због великих промена у начину живота све мање крећу. Човек све више постаје „седећа врста” што је утицало на пораст обољевања, пре свега срца и крвотока, зглобова, шећерне болести и гојазности.
Иако је и умерена, али редовна физичка активност врло важна за човеково здравље, већина то занемарује. У Светској кардиолошкој федерацији процењују да чак и да 30 одсто деце у свету није довољно активно.

У Сједињеним Америчким Државама је око 40 одсто одраслих физички неактивно, а око 50 одсто младих у добу од 12 до 21 године не бави се редовно неком интензивнијом телесном активношћу.
Истраживање спроведено у 15 европских земаља да би се утврдило у којој је мери раширен „седећи” начин живота, показало је да се проценат физички неактивних људи креће од 43 у Шведској до 87 одсто у Португалу. (/slika2)Светска здравствена организација процењује да је ситуација слична и у „остатку” света, па не изненађује што од здравствених проблема повезаних с физичком неактивношћу сваке године умре око два милиона људи.

Здравствени стручњаци то сматрају алармантним. Зато су бројне државне установе у читавом свету покренуле разне програме како би грађанима указале на важност умерене телесне активности.
Аустралија, Јапан и САД се надају да ће до 2010. њихови грађани бити 10 одсто физички активнији. Шкотска је поставила циљ да се до 2020. чак 50 одсто одраслих редовно бави неким обликом физичке активности.

У извештају Светске здравствене организације наводи се да су Мексико, Бразил, Јамајка, Нови Зеланд, Финска, Руска Федерација, Мароко, Вијетнам, Јужноафричка Република и Словенија покренули сличне програме.

Међутим, упркос ангажовању државних и здравствених организација, највећа одговорност за здравље ипак лежи на сваком појединцу посебно.

Свако, кажу стручњаци, сам мора да се запита: Јесам ли довољно физички активан? Вежбам ли довољно? Ако је одговор на ова питања негативан, шта могу да предузмем да то променим?
Лекари подсећају да је рецимо за одржавање гипкости зглобова довољно и само 15 минута физичке активности дневно.