Ми смо желели дијалог, били смо спремни да причамо и о својим грешкама, али европарламентарци га нису хтели, нису хтели да се разговара о људским и грађанским правима Срба на КиМ, скратили су састанак с нама, што је незапамћено непоштовање, рекла је јуче потпредседница Скупштине Србије Марина Рагуш (СНС), након састанка представника владајуће коалиције с делегацијом посланика Европског парламента. Европарламентарци су се састали и с опозиционарима.

Рагушева је новинарима рекла да су на састанак чекали пола сата, да је он требало да траје минимум 40 минута, али је скраћен јер су европарламентарци рекли да их чекају други састанци. Навела је да су посланици владајуће коалиције сачекали делегацију ЕП, а на састанак су дошли јер су чланови делегације ЕП претходно обишли изложбу о Јасеновцу постављену у холу Дома Народне скупштине. Иначе, европарламентарци су обишли изложбу тек после састанка с председницом Одбора за евроинтеграције и потпредседницом парламента Елвиром Ковач (СВМ). На састанак с њом дошли су ушавши на главни улаз парламента, али нису прошли кроз хол где је постављена изложба поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста већ ходником, како су и тражили у допису скупштини.

Рагушева је казала да је почетак састанка вероватно био непријатан, јер „смо ми изразили протест да известилац за Србију буде човек који слави војну акцију Хрватске ’Олуја’ и фотографише се у униформи припадника ’Црних мамби’.” Додала је да се мисија дешава након усвајања резолуције којом је ЕП Србији већ донео пресуду, „нисмо на састанку чули или видели било какве доказе који се у тој усвојеној резолуцији користе против власти у Србији, попут употребе звучног топа на протесту, а били смо спремни да разговарамо о свему”. Истакла је: „Свесни смо да грешимо, али смо спремни да исправимо грешке. Али, Србија је суверена и независна земља. Поруке које се шаљу, нажалост, из једног дела Европског парламента нису добре и ми смо рекли да морају да промене известиоца за Србију јер је то јако лош избор, јер известилац за Србију није објективан и он је свој став потпуно дефинисао кад је славодобитно себе сликао у униформи ’Црних мамби’. Нисмо чули ни осуду геноцида у Јасеновцу.”

Рагушева је казала да јој је жао што се није разговарало у људским правима Срба на КиМ, о свим упуцаним Србима, деци упуцаној само зато што су носила бадњак, о сексуалним претњама женама, „имали смо материјал за сваки случај”. Додала је: „То нису хтели да чују, прекинули су састанак.” Навела је да се на састанку није чула осуда геноцида у Јасеновцу и поменула да је сасвим јасно „да председник Србије Александар Вучић неће добити дозволу да посети Јасеновац као потомак јасеновачких жртава, што тражи пет година”.

Рекла је да је европарламентарцима изнета хронологија протеста који су се дешавали последњих годину дана, да је одржано 29.000 незаконитих протеста, да је више од 700 просторија СНС-а потпуно демолирано, да су физички нападнути активисти и функционери СНС-а и да су цитирали све оно што им политички неистомишљеници обећавају – да ће их јахати, динстати, ваљати у катран и перје, да ће их лустрирати. Додала је: „На то нисмо добили никакав одговор од европарламентараца, иако је дискриминација по политичкој основи кривично дело у свим земљама ЕУ.” Изразила је жаљење што нису имали прилику да разговарају о медијима и медијским слободама, о томе да је национална телевизија била блокирана и да су биле објављене потернице за запосленима.

Истакла је: „Замолили смо их да имају избалансиран став. Знамо да ми њима не одговарамо, нити ћемо икада, јер нећемо признати независност такозваног Косова због Резолуције 1244 која гарантује наш територијални интегритет и суверенитет, због преамбуле нашег Устава и због тога што та цивилизована Европа ћути на сузе српских мајки с КиМ кад им пуцају на децу, јер су отишли по бадњак. Желимо најбоље односе у региону, Србија ће увек разговарати, председник Србије је и у најгорим нападима пружао руку за дијалог, нудио саветодавни референдум... Очекивали смо од њих макар европски бонтон. Ово што смо ми данас доживели није наша срамота него њихова. Није порука нама, него већинској Србији – за председника Александра Вучића гласало је више од два милиона људи. Шта мислите како ће већинска Србија ово да види? Дакле, поруке смо схватили, врло јасно и врло пластично. Ниједна страна мисија неће нам одређивати ко ће у Србији бити на власти. Време одговорности је ту.”

Потпредседница парламента Дуња Симоновић Братић (СПС) рекла је да европарламентарце не занима истина. Истакла је: „Оно што је сада јасно јесте да њих не занима истина. Након резолуције у којој су већ донели пресуду, њих уопште није занимало да чују шта ми мислимо о томе што су они ту написали, нити их је занимало да се с нама консултују и пре тога. Ако правите такозвани факт фајндинг, онда ваљда желите да чујете све стране. Ово се не може ни назвати састанком. Претпостављам да су се надали да их ми нећемо ни сачекати, да ћемо напустити састанак, будући да су каснили скоро пола сата, али су били заузети са састанцима, што с целокупном опозицијом, а после, наравно, с онима који су им ближи и дражи, а то је ова такозвана проевропска опозиција. То је све у реду и легитимно и то је њихов избор, али начин уласка у салу, где нису хтели да нам кажу ни добар дан, где су пролазили као да су дошли ’под морање’... Очигледно су се надали да их ми нећемо ни сачекати.”

Делегацију Одбора за спољне послове предводи Марта Темидо из Португалије, а у њој су и европосланица из ЕПП Раса Јукњвичијене (Литванија), Рајнхолд Лопатка, (Аустрија), шеф делегације Европског парламента за односе са БиХ и Приштином Давор Иво Штир (Хрватска), социјалдемократа Тонино Пицула (известилац Европског парламента за Србију из Хрватске), Румун Шербан Димитрие Стурза (ЕЦР), Аустријанац Хелмут Брандштетер (Обновимо Европу), Словенац Владимир Пребилич (Зелени) и Немац Петр Бизтрон (ЕСН).

Ковачева: Надам се да ће следећа резолуција ЕП о Србији бити много објективнија

Прва се с европарламентарцима састала председница Одбора за евроинтеграције Елвира Ковач (СВМ), која је изразила уверење да ће следећа резолуција Европског парламента о Србији бити много објективнија и реалнија. Она је за Танјуг рекла да се највише разговарало о темпу реформи и како се то документује, као и о испуњавању препорука ОДИХР-а, избору чланова РЕМ-а, о даљој сарадњи и јачању дијалога Народне скупштине Србије и Европског парламента, али и о изложби о Јасеновцу коју су европарламентарци на крају ипак посетили.

Део опозиције тражио санкције за српске званичнике

Посланици опозиционих проевропских странака рекли су да су европарламентарцима рекли да ЕУ треба да „уведе перосонализоване санкције званичницима Српске напредне странке и другима, међу којима је начелник Управе криминалистичке полиције Марко Кричак”. Радомир Лазовић (ЗЛФ) рекао је да су на састанку тражили да Србија буде условљена повлачењем средстава из Плана раста за западни Балкан и стриктним спровођењем реформи, као и да су тражили персонализоване санкције за функционере власти и полиције. Казао је: „Навели смо да средства ЕУ треба да се преусмере организацијама цивилног друштва или медијима који раде посао демократизације државе. Изнели смо услове који су потребни за фер изборе и тражили да се Европска комисија директније укључи кад је реч о ситуацији у Србији. Тражићемо састанке у Бриселу по том питању.”

Борко Стефановић (ССП) рекао је да се на састанку разговарало и о могућности за слање посматрачке мисије из ЕУ на предстојеће локалне изборе у Србији, и да то не би био преседан. Додао је да је мисија ЕП показала висок степен познавања чињеница и да је од представника проевропских странака у опозицији, који су међу собом радили у пуној координацији, чула и конкретне предлоге о даљим корацима. Навео је да су „од високорангираног члана делегације ЕП чули да су за ЕУ важне три ствари: да ли је СНС опредељен за чланство Србије у ЕУ или није, да ли СНС жели демократију и какав је однос Србије према Русији”.

Павле Грбовић (ПСГ) рекао је да је „посета делегације ЕП сигнал да ситуација у Србији није уобичајена за ЕУ”. Додао је да је опозиција предложила више мера које би ЕУ могла да спроведе у вези са Србијом и као пример навео преусмеравање средстава из Плана раста за помоћ организацијама цивилног друштва и независним медијима. Демократска странка, како је наведено у саопштењу, тражила је од делегације ЕП „да ЕУ примени механизме персоналних санкција према појединцима који блокирају европски пут Србије и да институције уније покрену финансијску истрагу поводом реконструкције Железничке станице у Новом Саду, у чијем урушавању је у новембру 2024. године погинуло 16 људи”.

Саопштењем се огласио и Александар Павић (Ми – снага народа), који је, како је навео, на састанку истакао евроскептицизам покрета којем припада. Рекао је: „Поручио сам им да само наставе да у делегације укључују људе попут Тонина Пицуле, који се поноси учешћем у највећем етничком чишћењу на тлу Европе после Другог светског рата, или Давора Иво Штира, великог фана хрватског певача Томпсона, који промовише неофашизам у Хрватској. Рекао сам им да ће то само да појача анти-ЕУ расположење у Србији. Ми против тога немамо ништа, али чисто да знате који ефекат има овакав ваш састав делегације у Србији.”

Посланичка група Покрет радника Слога – Струка саопштила је да је на састанку изнела јасан став да подржава европски пут Србије у делу који се односи на поштовање и унапређење радничких и људских права. Шеф посланичке групе и председник Удружених синдиката Србије Слога Жељко Веселиновић навео је у саопштењу да је разговор одржан у присуству свих представника парламентарних странака, што је оценио као исправан и легитиман формат дијалога, али је указао на неслагање у вези с даљим форматом разговора са странкама које се представљају као проевропске, наводећи да није јасно по којим се критеријумима након заједничких састанака издвајају поједини саговорници.