Историја на сваком кораку

Тематски туризам базиран на историји, први је адут у туристичкој понуди општине Алексинац, смештеној у плодној јужноморавској долини оивиченој планинама Јастребац, Лесковик и Буковик. Како каже Драгослав Ристић из општинске организације за туризам и спорт „ОТИС”, објашњење лежи у чињеници да је у периоду 1806. до 1876. године у овом крају било око једанаест жестоких битака са Турцима и то највише у подручју Делиграда.

Обилазак духовних састајалишта започиње од Храма Св. Николе у самом центру града, док је у околини, у Горњем Адровцу црква св. Тројица, задужбина породице пуковника Николаја Николајевича Рајевског који је ту погинуо. Првобитно је његово тело било сахрањено у порти манастира Св. Роман, да би касније остаци били пренети и сахрањени у породичној гробници у његовом родном месту Разумовка. Интересантно је да је пуковник Рајевски, као велики херој и љубавник, послужио Лаву Толстоју као прототип за лик Вронског у роману Ана Карењина.

У подножју планине Лесковик налази се манастир св. Стеван, стар више од шест векова са веома лепо уређеним конаком и салом за око стотињак посетилаца. Изнад њега су остаци средњевековног града Липовца, а у близини и дечије одмаралиште, однедавно оспособљено и за пријем туриста. 

Алексиначки крај има велики проблем са смештајним капацитетима, 76 кревета у Липовцу, и још скоро толико распоређених у мањим приватним хотелима „Шуматовац”, „Марко Поло” и „Каритас”. У поменутим објектима преноћиште са доручком креће се од 900 до 1.200 динара, док је у одмаралишту пун пансион око 1.200 динара. У циљу повећања смештајних капацитета запослени у ОТИС-у шансу виде у покретању сеоског туризма.

У крају већ постоји много домаћинстава која уз малу пренамену могу врло брзо да се ставе на располагање гостима у потрази за мирним одмором. Распоређена су у селима Бобовиште, Рутевац, Крушје, Радевац, Гредетин и Вукања, Бован, Суботинац, Катун, Липовац, Пруговац, Бели брег ...У њиховом окружењу налази се значајно кутурно- историјско благо. Оживљавање села, подстакло би друге људе да покрену неке послове у служби туризма, као што то већ чине чланови алексиначког удружења „Радиност”, штитећи старе занате. Њихови сувенири са етномотивима показују особеност алексиначког поморавља и чине га препознатљивим и интересантним и домаћим и страним туристима.

Гастономску понуду врло успешно презентују бројни угоститељски објекти, а у складу са традицијом и свим елементима правог српског националног ресторана, у самом центру незаобилазан је етно ресторан „Српска кафана”. Домаћи сир, кајмак, проја и домаћа погачу, саставни су део трпезе, а „алексиначки ћевап” и „филована вешалица” њен заштитни знак.