Освежавање игре и загревање индустрије

Фудбал се на преласку из старе године у нову налази у процесу трансформације каква до сада није виђена. Зашто се то дешава сада и шта то значи за фудбал, игру, навијаче, спонзоре, партнере, произвођаче и дистрибутере фудбалске опреме, фудбалску инфраструктуру – целокупну индустрију фудбала? Савршена олуја дигиталних иновација (и не само њих), младих звезда у успону и најава нових, тектонских промена у начину на који гледамо и доживљавамо фудбалску игру прописују правила на терену и ван њега.

Фудбалска игра се освежава, али индустрија фудбала се загрева. Шта покреће ово, метафорички речено, глобално фудбалско освежење и загревање?

Када би се бирала само једна тема, која доминира у фудбалу, онда би то био метеорски успон талената и начин на који они мењају фудбалску игру и начин на који проживљавамо  и доживљавамо фудбал. Уместо било каквог коментара, анализе или асоцијације ево званичног податка : „Шампион Челси имао је други најмлађи тим (просечна старост 23 године и 4 месеца) и користио је највише играча (27) током такмичења, укључујући Жоаа Педра, који је потписао уговор средином турнира. Лондонски клуб је 53 одсто својих минута играња посветио играчима старости од 21 до 25 година, што је највећи проценат од свих тимова у тој старосној групи. Другопласирани Пари Сен Жермен имао је трећи најмлађи тим (просечна старост тачно 24 године), али је користио само 19 играча на седам утакмица – два мање од просека турнира од 21,1 (што је било слично просеку од 21,2 забележеном на Светском првенству 2022). Генерално, дошло је до пада од 3 одсто у минутима датим играчима старијим од 30 година на 30 одсто од укупног броја одиграних минута, док је забележен пораст од 3 одство у минутима, које су играли играчи узраста од 18 до 21 године, што је порасло на 7 одсто у поређењу с Мундијалом `22. Са само два играча старија од 30 година и свима, осим тројице, млађим од 25 година, Салцбург је извео најмлађи тим са просечном старошћу од 22 године и 8 месеци, док је 38 одсто минута играња припало играчима старости од 18 до 21 године.” (извор: fifatrainingcentre.com) . И још „свежија” информација „са исте адресе”: истраживачки пројект који су спровели FIFA High Performance и истраживачка група CIES Football Observatory у студији, која анализира састав националних тимова квалификованих за Светско првенство за играче до 17 година у Катару у новембру 2025, даје детаљну анализу  сваког од 1.008 фудбалера, њихове клубове и стабилност младих репрезентација. Поред тога, упоређени су резултати с претходно шампионата у Индонезији 2023.

У фудбалу се данас све квантификује, с тим што образовање и усавршавање тренера и менаџмента постаје неопходно. И ево илустрације тог става: док је фудбалски свет био усредсређен на жреб за Светско првенство ове године, дугорочна будућност фудбала обликовала се у Цириху, где је друго издање Фифине дипломе за техничко лидерство завршено церемонијом доделе у петак, 5. децембра 2025. Она покрива пет основних области: техничко лидерство, високе перформансе, образовање тренера, аматерски фудбал и менаџмент.

Листа „60 звезда у успону” за 2025, међу којима су и Звездини Алекса Дамјановић и Василије Костов, чита се као „Ко је ко у будућности фудбала”, представљајући талас играча рођених 2008, који већ доспевају на насловне стране у врхунским лигама и националним тимовима. Ови млади људи нису само вешти фудбалери – они су „дигитални домороци”, користе друштвене мреже да се повежу с навијачима, привуку спонзорства и изграде лични бренд на начине, који су били незамисливи пре само десетак година. Њихови пробојни наступи ове јесени дигитилизовали су клупски и међународни фудбал, с драматичним головима, неустрашивом креативношћу и емотивним прославама, које одмах постају виралне. Клубови преиспитују своје стратегије скаутинга и развоја, користећи аналитику података и друштвене платформе да идентификују и негују таленте раније него икад. Емоционална веза између навијача и ових звезда у успону је дубока – навијачи осећају као да одрастају поред својих хероја, делећи њихову борбу и тријумфе у реалном времену. Утицај ове нове генерације није ограничен на терен; они мењају фудбалско пословање, утичу на маркетиншке кампање и привлаче млађу, разноврснију глобалну публику. Порука је јасна: усклађивање с омладинском културом и дигиталним трендовима више није опционо. То је кључ да се остане релевантан у фудбалској индустрији, где би следећа велика звезда могла бити само један вирални тренутак удаљена од глобалне славе.

(Сутра: Прелазак с телевизије на дигитални свет)

*Генерални секретар СД Црвена звезда