Налет женског политичког урагана

Жене би могле потпуно да завладају континентом који по традицији велича мушку власт, чизму, униформу, еполете, па и гвоздену песницу. То се већ десило у Чилеу и Аргентини, а оба суседа на јужном рогу прошла су кроз оловна времена војних диктатура, државног терора и масовних убистава сопствених сународника када су на врху пирамиде власти били искључиво мушкарци.

У Чилеу је прошле године разведена социјалисткиња Мишел Башеле изабрана за председницу, док је прошле недеље у суседној Аргентини одлучено да досадашња прва дама Кристина Киршнер дође на чело државе.
У првом говору, пошто су објављени резултати са биралишта, Кристина Киршнер (54) обратила се својим сународницама, домаћицама које су остале код куће, фабричким радницама, професоркама, студенткињама, пословним женама.

"Знам да можемо да одрадимо велики и сјајан посао", рекла је нова шефовица државе. Тренд почиње да се шири и на север. У Парагвају одлазећи председник Никанор Дуарте подржава бившу министарку образовања Бланку Овелар која би могла да буде председнички кандидат следеће године. Говори се да бразилски председник Луис Ињасио Лула жели да Дилма Русеф, бивша министарка енергетике, буде кандидат Радничке партије 2010, кад се оконча његов други мандат. Ако би и на чело латиноамеричког гиганта дошла лепша половина, већина становништва некадашњег мачо континента у другој деценији двадесет првог века била би вођена државничком палицом слабијег пола.

Каква је то непогода преокренула традиционална веровања? Жене можда имају специфичан начин који није својствен мушкарцима, каже Кристина Киршнер, док парагвајска министарка говори о "женској визији". Једна социјална радница из Буенос Ајреса каже да жене шире гледају на неке проблеме и умеју да раде више ствари истовремено. Из Буенос Ајреса као латиноамеричког Париза одувек су се у остали део Латинске Америке ширили сви модни трендови, па би и овај женски талас могао да захвати не само зелени континент, већ и да "глобално загреје планету". Чак је и "велики сусед" (Северна Америка) допустио да у свим анкетама за председничког кандидата води жена. Садашња прва дама четрдесетомилионске Аргентине, која већ следећег месеца од свог супруга мирно преузима кормило (истина, он јој је све својевољно препустио одлучивши да се не кандидује за други мандат), пожелела је Хилари Клинтон сваку срећу следеће године на изборима у САД. И једној и другој замера се да су за своје политичке амбиције искористиле своје мужеве и њихов положај у држави. Али интимни породични пријатељи две моћне фамилије на северу Северне и на југу Јужне Америке, тврде да су ове две правнице и сенаторке управо заслужне што су им мужеви постали председници.

Када су Клинтонови пролазили поред једне провинцијске бензинске пумпе бензин им је наточио један Хиларин удварач из школских дана. "Ето, где би ти била, да се ниси удала за мене", рекао јој је Бил. "Не", одговорила је брзо Хилари, којој се у САД спочитава да "мисли муњевито као мушкарац", "овај радник сада би већ био у Белој кући".

Успон на сам врх власти дошао је нагло, али и чилеанска председница Башеле и Киршнерова биле су ангажоване противнице војних диктатора седамдесетих. После Пиночеовог пада, Башеле, чији је отац генерал мучен и убијен у Пиночеовим казаматима, била је министарка здравља и одбране, а Кристина Киршнер била је у више наврата успешна сенаторка. По мишљењу Марте Лагос, која руководи испитивањем јавног мнења у "Латинобарометру" са седиштем у Чилеу, обе земље су "очајнички тражиле нову врсту политичке елите, после сурових злочиначких диктатура". Политичари који су дошли на власт у транзицији, нису, по општем мишљењу, уверили своје бираче да су довољно учинили како би се смањио драстични јаз између богатих и сиромашних, корупција и социјална неосетљивост. Марта Лагос страхује, међутим да је женски талас кратког даха. Мишел Башеле опада популарност, а замера јој се да је неодлучна.

Кад се мушкарац наљути за њега кажу да је "јак и чврст", а када се жена нарогуши има "лошу нарав". Али мушкарци би некако да се укрцају и у овај брод, па се аналитичари нећкају да је женски тренд у Новом свету у складу са избором до сада маргиналних група као што су Индијанци, или левичари…У том смислу помиње се Ево Моралес, први председник Боливије, којим тече крв Ајмара, претходника староседелачке цивилизације Инка.

Премда наоко изгледа да је аргентински женски ураган дошао као "гром из ведра неба", ваља поменути да је још 1991, осам година пошто је изашла из терора војне диктатуре, земља гаучоса, фудбала и бифтека прва донела закон о квотама за женски пол у парламенту. Свако треће име морало је у партијским кандидатурама припадати лепшем полу. Десетине латиноамеричких земаља следило је аргентински пример. Еквадор, Хондурас, Перу…Чилеански кабинет има девет министарки. У постизању једнакости међу половима, међутим, предводе Аргентина и Костарика, које су по броју жена на изборним функцијама увелико претекле Северну Америку. 

Прича се, мада нема научне потврде, да су жене много одговорније од супротног пола. Можда је то зато што историјски нису навикле да воде, па сваки корак претходно премеравају. Шта ће бити кад се уходају. Штикле су свакако елегантније, али могу бити убојитије од војничке чизме.