Више дипломатије, мање војне силе

ВАШИНГТОН - Преседник САД Барак Обама оценио је, после првог састанка са војним врхом, да Америка треба да донесе тешке одлуке у вези са ратовима у Ираку и Авганистану, али је истовремено наговестио и да ће се САД убудуће више ослањати на дипломатију, а не само на војну силу.

Обама разматра могућност да убрза повлачење из Ирака и појача америчке снаге у Авганистану, али током двочасовног састанка са министром одбране и врхом здруженог генералштаба било је речи не толико о броју војника, колико о општој ситуацији у свету и претњама са којима су САД суочене, рекао је новинарима портпарол Пентагона Џоф Морел. „Начелници су добили прилику да изнесу своје виђење, а председник је поставио нека важна питања”, рекао је он.

 Нови амерички председник је у распореду својих првих састанака дао предност Стејт дипартменту где је прошле недеље, уз америчку државну секретарку Хилари Клинтон, присуствовао свечаној церемонији постављања специјалних изасланика за Блиски исток и Пакистан и Аваганистан, Џорџа Мичела и Ричарда Холбрука коју су уживо преносили медији.

Састанак у Пентагону добио је мање публицитета, што, према мишљењу аналитичара, потврђује наговештаје да ће се Обама у спољној политици ослањати више на дипломатију, него на војску. „Превише смо дуго излагали нашу војску огромном притиску да спроведе читав низ мисија, понакед јој ускраћујући стратешку подршску и не користећи све аспекте америчке моћи, како би обезбедили да не буде читав терет на војницима”, рекао је Обама, а преноси Ројтерс.

Амерички председник је, у више наврата, изјавио да жели одговорно и постепено повлачење америчких трупа.  Он је наложио обухватну ревизију америчке стратегије у Авганистану која ће, према речима једног функционера Беле куће, добити и „значајну не војну компоненту”, што се, вероватно, односи на развојну помоћ.

Обамина администрација размишља о повећању броја америчких војника са 36.000 на 60.000, али слање појачања ће умногоме зависити од брзине повлачења из Ирака.
Последњих месеци ситуација у Авагнистану је погоршана, а влада преседника Карзаија изгубила је контролу над провинцијама које држе побуњени талибани.