Робертсон је историја, следећи Вестбрук

Све­до­чи­ли су љу­би­те­љи Чи­ка­га не­дво­сми­сле­но исто­ри­ји – игро­ка­зи­ма Џор­да­на, Род­ма­на, Пи­пе­на, Ку­ко­ча, Ке­ра и оста­лих, гле­да­ли су са ли­ца ме­ста и не­по­но­вљи­вог Де­ри­ка Ро­у­за, док су ју­че има­ли при­ли­ку да за­у­век оста­ну у ле­пом се­ћа­њу и Ни­ко­ле Јо­ки­ћа!

Иако је Сом­бо­рац не­ко­ли­ко са­ти пре ду­е­ла у „Ју­нај­тед цен­тру” за­бри­нуо мно­ге, услед ин­фор­ма­ци­је да мо­жда и не­ће да за­и­гра, на кра­ју је оду­ше­вио чи­тав свет. Оства­рио је трипл-дабл за две и по че­твр­ти­не – 22 по­е­на, 14 ско­ко­ва, 17 аси­стен­ци­ја и на веч­ној ли­сти пре­сти­гао ма­гич­ног Оска­ра Ро­берт­со­на! Ср­бин је тре­нут­но на ко­ти 182, ле­ген­дар­ни плеј­меј­кер на 181, док чел­ну по­зи­ци­ју др­жи и да­ље ак­тив­ни Ра­сел Вест­брук са 207. Ујед­но, Ден­вер је за­бе­ле­жио три­јумф (136:120), сто­га је ан­то­ло­гиј­ско ве­че на пра­ви на­чин окон­ча­но.

– Имам ме­сто где др­жим све те ства­ри. И ле­по је. Це­ла та при­ча је за по­сле ка­ри­је­ре. Ро­берт­сон је ле­ген­да ко­ју зна сва­ки играч ко­ји кро­чи у НБА – у пре­по­зна­тљи­вом сти­лу про­ко­мен­та­ри­сао је Ни­ко­ла до­стиг­ну­ће.

До­не­кле је и Јо­кић на­у­чио та­мо­шњу јав­ност да не ма­ри пре­ви­ше за лич­на оства­ре­ња, то јест да увек на врх ста­вља ко­лек­тив­не ци­ље­ве. У слу­ча­ју На­гет­са, по­сле три уза­стоп­на по­ра­за оства­ри­ли су по­бе­ду и ве­о­ма је бит­но да до Ол-ста­ра на­ста­ве са од­лич­ним из­да­њи­ма. Кон­крет­но, оче­ку­ју их ме­че­ви са Кли­влен­дом и Мем­фи­сом.

– Вра­тио се Кем Џон­сон, што је су­пер, играо је до­бро. Ва­жна утак­ми­ца за нас, вра­ти­ли смо се на по­бед­нич­ки ко­ло­сек. Има­мо још два ме­ча до па­у­зе.

Ана­ли­зи­ра­ју­ћи тем­по оства­ри­ва­ња трипл-да­бло­ва, мно­ги су са­гла­сни да би Џо­кер већ био бли­зу Вест­бру­ка и кан­ди­дат да у те­ку­ћој се­зо­ни по­не­се ти­ту­лу нај­бо­љег у исто­ри­ји. Ипак, здрав­стве­ни пех га је одво­јио од пар­ке­та на ду­же вре­ме и у на­став­ку је бит­но да ко­ле­но бу­де пот­пу­но из­ле­че­но.

– Де­ша­ва­ју се и глу­по­сти, по­вре­де ко­је ни­су ко­шар­ка­шке. Ко зна, мо­жда су то са­мо не­ке пре­пре­ке на пу­ту.

Оп­ти­ми­сти су по прин­ци­пу „сре­ћа у не­сре­ћи” по­ку­ша­ли и да на­ђу по­зи­тив­не де­ло­ве у од­су­ству Сом­бор­ца. На при­мер, мо­жда се уже­лео игре под обру­чи­ма?

– Во­лим да играм ко­шар­ку. За­ни­мљи­во ми је. Ни­јед­на утак­ми­ца ни­је иста, про­тив­ник је дру­га­чи­ји, ам­би­јент, ат­мос­фе­ра…

По­што се су­срет са Бул­си­ма играо у Гра­ду ве­тро­ва, тач­ни­је у ја­ком срп­ском упо­ри­шту, при­су­тан је био и од­ре­ђе­ни број до­ма­ћих но­ви­на­ра. Пред­став­ни­ке ме­ди­ја је за­ни­ма­ло шта ће Јо­кић да ура­ди са пот­пи­са­ном лоп­том, тач­ни­је по­кло­ном са­и­гра­ча за ју­би­леј.

– Имам јед­ну про­сто­ри­ју у ко­ју ћу да је ста­вим, прет­ход­но ћу да је за­шти­тим ка­ко би се са­чу­ва­ла што ду­же. Пре­леп су­ве­нир за крај ка­ри­је­ре, да ужи­ваш у то­ме.

По­ред аса Ор­ло­ва, у Ден­ве­ру бив­ству­је и по­моћ­ни стра­тег Ог­њен Сто­ја­ко­вић.

– Да ли ми по­ма­же? Ма, ка­кви… Ша­лим се. То су од­но­си по­ро­дич­ни, го­ди­на­ма са­ра­ђу­је­мо бли­ско, Оги је би­тан фак­тор у мо­јој ка­ри­је­ри. Дру­га­ри смо, при­ја­те­љи, дру­жи­мо се на те­ре­ну и ван ње­га – за­кљу­чио је Јо­кић.

Ина­че, Вест­брук бе­жи Ни­ко­ли за 25 трипл-да­бло­ва, до кра­ја ини­ци­јал­ног де­ла се­зо­не оста­ло је 29 утак­ми­ца. Ма­ло је ве­ро­ват­но да мо­же да га пре­стиг­не у те­ку­ћој так­ми­чар­ској го­ди­ни, би­ло би из­ве­сно да ни­је про­пу­стио 16 ме­че­ва због по­вре­де ко­ле­на. Ма­да, ко зна – Џо­кер је по­ка­зао да је ка­дар за чу­да и кад би оча­рао но­вим пла­не­ту – чел­ни­ци не би има­ли из­го­вор да му не до­де­ле МВП ти­ту­лу.

У сен­ци 182. трипл-да­бла оста­ло је још јед­но исто­риј­ско до­стиг­ну­ће – Ни­ко­ла Јо­кић је про­тив Чи­ка­га пре­шао гра­ни­цу од 1.000 укра­де­них лоп­ти у НБА ли­ги!

Ина­че, пре­ма по­ме­ну­том ста­ти­стич­ком па­ра­ме­тру Сом­бо­рац је 182. нај­бо­љи у исто­ри­ји и уко­ли­ко на­ста­ви истим тем­пом – ве­о­ма ла­ко мо­же да ду­пли­ра учи­нак и уше­та се ме­ђу 20 ве­ли­чан­стве­них.

Ли­дер је не­по­но­вљи­ви Џон Сток­тон, пра­те га Крис Пол, Џеј­сон Кид, Мајкл Џор­дан, Ге­ри Пеј­тон…Мно­го­број­на ко­ло­ни­ја Бал­ка­на­ца у Чи­ка­гу оче­ки­ва­ла је да из пр­вих ре­до­ва по­сма­тра и ду­ел асо­ва – Ни­ко­ле Јо­ки­ћа и Ни­ко­ле Ву­че­ви­ћа. Ипак, Цр­но­го­рац је у по­след­њи час треј­до­ван у Бо­стон, сто­га је са­мом Сом­бор­цу би­ло нео­бич­но да га не чу­ва 35-го­ди­шњак.

– Да, чуд­но је. Чу­ли смо се баш, тре­ба­ло је да се ви­ди­мо. Сна­шао се, ко­ли­ко ви­дим, но­во ис­ку­ство, но­ва при­ли­ка, дра­го ми је и же­лим му све нај­бо­ље – до­дао је Џо­кер.

По­сле Ол-стар па­у­зе, 20. фе­бру­а­ра, за­ка­зан је и срп­ски ду­ел, од­но­сно меч Кли­пер­са и Ден­ве­ра у Гра­ду ан­ђе­ла, сто­га је но­ви­на­ре за­ни­ма­ло да ли су Бог­дан Бог­да­но­вић и Ни­ко­ла Јо­кић до­го­во­ри­ли су­срет ван пар­ке­та после утакмице.

– Мо­жда, мо­жда. Не знам, не­ма­мо слич­них пла­но­ва... Ша­лим се, ви­де­ће­мо се, на­рав­но. То је нор­мал­на ствар – ре­као је Џо­кер.

Ина­че, ка­пи­тен ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је је на дру­штве­ним мре­жа­ма по­де­лио об­ја­ву НБА ли­ге на­сло­ва – „дру­ги нај­бо­љи по бро­ју трипл-да­бло­ва” са фо­то­гра­фи­јом Сом­бор­ца и кон­тро­ло­ром за ви­део игри­це, сим­бо­ли­ке да је „пре­шао игри­цу”.

Аделман: Про­чи­тај­те ко је Оскар Ро­берт­сон

На­ви­као је Ни­ко­ла Јо­кић љу­би­те­ље на кон­стант­но по­ме­ра­ње ле­стви­це, па од­ре­ђе­на до­стиг­ну­ћа Ср­би­на че­сто про­ла­зе и ис­под ра­да­ра или не­до­вољ­но ис­пра­ће­но. Ме­ђу­тим, Деј­вид Адел­ман, тре­нер Ден­ве­ра, пом­но пра­ти ко­шар­ка­шки пут Ср­би­на и учи чи­тав еко­си­стем игре под обру­чи­ма. Пр­вен­стве­но, стра­тег је уше­тао у свла­чи­о­ни­цу На­гет­са, уру­чио Џо­ке­ру лоп­ту са пот­пи­си­ма свих са­и­гра­ча и при­сут­ни­ма ре­као:

– Ако не зна­те ко је Оскар Ро­берт­сон, про­чи­тај­те.

По­том је на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је по­ру­ку по­слао ве­ћем ауди­то­ри­ју­му.

– Еду­куј­те се. Уђи­те ду­бо­ко у то ка­кав је играч Ро­берт­сон био и ко­ли­ко је про­ме­нио игру за бе­ко­ве, а Ни­ко­ла је наш цен­тар. То са­мо го­во­ри ко­ли­ко је је­дин­ствен. Про­ме­нио је цен­тар­ску по­зи­ци­ју. Не­ма рас­пра­ве око то­га да ли је он пр­ви цен­тар у исто­ри­ји НБА ко­ји не­ма по­зи­ци­ју. За­до­вољ­ство је гле­да­ти. Да „пе­ти­ца” има 17 аси­стен­ци­ја у утак­ми­ци? То не­ће­те ви­де­ти, осим ако ни­је Јо­кић у пи­та­њу. Мно­го сам по­но­сан што сам ов­де и што мо­гу да ви­дим све што ра­ди већ де­це­ни­ју. Са­мо по­ми­ња­ти име уз Оска­ро­во, а он­да га и пре­сти­ћи, ап­со­лут­но је не­ве­ро­ват­но – за­кљу­чио је Адел­ман.

Бол на ра­да­ру Ден­ве­ра

По­знат је и те ка­ко хајп, са­вре­ме­ним реч­ни­ком, кад се Лон­зо Бол по­ја­вио у НБА ли­ги. Плеј­меј­кер је би­ран са дру­ге по­зи­ци­је на Драф­ту 2017. од Леј­кер­са, али ни­ка­ко ни­је ус­пео да на­ђе ме­сто под сун­цем у по­то­њим го­ди­на­ма. Фран­ши­за из Лос Ан­ђе­ле­са га је по­сла­ла по­том у Њу Ор­ле­анс, ор­га­ни­за­тор игре по­след­ње че­ти­ри го­ди­не бра­ни бо­је Чи­ка­га. Ипак, уско­ро би мо­гао по­но­во да про­ме­ни еки­пу.

Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма број­них аме­рич­ких ме­ди­ја, Ден­вер је за­ин­те­ре­со­ван за 28-го­ди­шња­ка, као и Гол­ден стејт.

Кон­крет­но, бе­ков­ске по­зи­ци­је На­гет­са по­пу­ње­не су са Џа­ма­лом Ма­ријем, Џеј­ле­ном Пи­ке­том, Пеј­то­ном Вот­со­ном, Кри­сти­ја­ном Бра­у­ном, Џу­ли­ја­ном Стро­те­ром и оста­ли­ма, али чи­ње­ни­ца да се иза­бра­ни­ци Деј­ви­да Адел­ма­на нон-стоп по­вре­ђу­ју при­мо­ра­ва клуб да па­жљи­во пра­ти тр­жи­ште.

Мари: Јо­ки­ћев ре­корд као Бол­тов Оду­ше­вљен из­да­њем са­и­гра­ча и при­ја­те­ља био је и Џа­мал Ма­ри.

– Пот­це­ње­но је ко­ли­ко је то те­шко. Оскар Ро­берт­сон и Ра­сел Вест­брук су ду­го игра­ли, а Ни­ко­ла има још мно­го вре­ме­на пред со­бом. Обо­ри­ће ре­корд. Кул је би­ти део ње­го­вих до­стиг­ну­ћа, аси­стен­ци­ја и по­бе­да. Ле­по је ви­де­ти ње­го­ву ка­ри­је­ру – ре­као је Ка­на­ђа­нин.

За­бо­ра­вља­ју мно­ги да је Јо­кић дру­ги по бро­ју трипл-да­бло­ва са све­га 30 го­ди­на…

– То и ка­жем. Мно­го је вре­ме­на пред њим. То је ре­корд по­пут оног Ју­се­и­на Бол­та. Др­жа­ће га ду­го .