Тајна гренландског троугла

Знате ли онај кад Амери примете да су Совјети почели да фарбају Месец у црвено? Председникови људи и Пентагон смирују ништа не брините, све је под контролом – но не вреди. „Совјети су већ офарбали четврт месеца”, пишу медији. Не паничити. Али, ево, већ се види са Земље, више од пола је већ црвено. Не драмите. Али, председниче... Немојте рећи да вас нисмо упозоравали, Совјети су офарбали цео Месец у црвено. – Узмите белу фарбу и напишите преко „кока-кола”. 
Док нисмо били увучени у беспућа тренутне збиље у Хрватској, на овом месту писали смо о значају маскаре и двоје припадника словеначког контингента, Муји и Хаси, за Гренланд. Плавуше у геополитици Арктика један кроз један. Споменули смо и да је Гренланд врло интересантан ИТ мегакомпанијама које се баве складиштењем података јер оно захтева много енергије за хлађење компјутера, а гренландско тло је хладно и зато врло погодно за ту лукративну индустрију. Због свог географског положаја погодно је и за заштиту компанија чији се производи користе за националне безбедносне и обрамбене потребе.

Председница САД у серији „Дипломата” је још ономад америчкој амбасадорки у Великој Британији у двадесетак потеза фломастером објаснила зашто је још ледени Арктик једна од најужаренијих геополитичких тачака данашњице. Због пројекције руске нуклеарне моћи ка Америци са мора. Ако се узме у обзир да су тренутно Европљани једини који су за наставак рата у Украјини, што је скуп у Давосу оголио, логично је претпоставити да би у случају његове ескалације Руси разматрали и употребу нуклеарног арсенала.

Најповољнији начин био би с површине или дубине водене масе између Гренланда, Исланда и Велике Британије и отуд још један сасвим логичан одговор на америчку стратешку заинтересованост за Гренланд. 
Не сме се наседати на фору да је то само Трампов најновији хир. Хоћете да наставите с ратом иако несрећни Украјинци схватају демографске последице тог ужаса и спремни су на компромисе с такође спремним Русима – изволите, али ми ћемо предупредити евентуалне негативне последице по наше националне интересе. На основу споразума из 1951. године имамо сва права да на Гренланду појачамо своје присуство. Из споменутог троугла могуће је лакше угрозити и британски нуклеарни арсенал, који је скоро скроз смештен у Шкотској и њеним територијалним водама, него чак и из Калињинграда, што се такође лепо могло научити у „Дипломати”.

Он је стратешки битан целом северном крилу НАТО-а, па је само неко неупућен или тенденциозан могао да спинује причу да ће се НАТО распасти због искрцавања трампијанаца на Гренланд. Узели људи белу фарбу и… 
Рат у Украјини, као што ће вероватно бити и са сваким ратом у будућности, доминантно се води из свемира и сајбера, а и сукоби у сва три конвенционална домена (земља, вода и ваздух) све више зависе од напретка у свемирским и сајбер технологијама. Да није „Старлинка”, брзог и поузданог сателитског интернета, не би било ни досадашњих украјинских успеха од употребе дронова, па надаље. Он је, гле чуда, ипак пре амерички него европски ресурс.

На почетку агресије неке мање и средње земље чланице ЕУ и НАТО-а исказале су спремност да посредно ратују у Украјини до исцрпљивања својих својих резерви, отприлике 5.000 шлемова. Издвајање за одбрану од два или три одсто, па и пет одсто бруто друштвеног производа, одакле иде и велико део помоћи новим савезницима попут Украјине, звучи оптимистично све док се не схвати да је БДП мањих савезника већ упоредив с годишњим профитима америчких ИТ мегакомпанија, о Калифорнији да не говоримо. 
Кључна тачка на планети у коју се сада слива највећа количина података из сателита и даље кабловима преноси све до наших мобилних телефона тренутно је на Свалбарду, норвешком архипелагу у Северном мору. Разлог је констелација природних сателита у нашем сазвежђу, због које је Свалбард попут пупчане врпце између свемира и планете Земље. Председник Хрватске Зоран Милановић схватио је његов стратешки значај спомињући га недавно у контексту битке за Гренланд, али из погрешног угла. Амерички стручњак за геополитику Филипа Малмгрен, жена која је саветовала два, а њен отац четири америчка председника, недавно је подсетила да су каблови за пренос података положени врло густо у арктичким и атлантским водама почели да се секу управо због рата у Украјини. Запад, не само Трамп и његови техно-савезници, схватио је му треба географски бекап за Свалбард, а Гренланд се и за то чини идеалним решењем. Плавуша Малмгрен подсећа на још једну релевантну околност због које су Гренланд и Арктик ужарене геополитичке тачке. Наиме, трка за свемир поново се убрзава, сада махом између САД и Кине, а ње нема без споменутог механизма масовног и брзог преноса података. 
Свемир је, поред могућности скоро неограниченог брзог интернета и извор обиља енергије и других ресурса који се с убрзаним развојем науке и технологије ускоро могу користити на Земљи. Компанија „Гугл” већ најављује да ће своја постројења за смештај података поставити у свемир. Развија и технологије коришћења енергије Сунца преко панела постављених у свемиру, која се после радио-таласима усмерава ка нама. Споменути панели, да би били масовно ефикасни и исплативи на Земљи, иначе, користе сувише велике површине, некад и драгоценог обрадивог земљишта. Недавно је откривено и да Месечева прашина садржи хелијум 3, који се у том облику скоро не налази на Земљи, а врло је битан за развој енергије из нуклеарне фузије, такође неограниченог енергетског ресурса. Укратко, Гренланд нам је и за све то потребан. 
Скоро незапажено у светској јавности, америчка администрација најавила је покретање пројекта „Џенезис” (генеза), који по значају превазилази недавно објављене америчке стратегије одбране и безбедности. Пројекат је операционализација Трампове идеје да четрдесетак државних, врхунских, максимално заштићених научних центара, попут Лос Аламоса, буду отворенији у дељењу својих достигнућа с јавношћу. Очекује се да ће се прва синергија осетити у коришћењу нових сазнања о технологијама материјала. Не заборавимо, НАСА је измислила тефлон. Вероватно и трајне најлон хулахопке и лак за нокте, но изгледа да су лобији тих индустријских комплекса толико јаки да не дозвољавају да те технологије исцуре у јавност, сумња ваша плавуша у геополитици. 
Доктор Малмгрен примећује да Трамп има стратешки релевантне идеје од којих користи могу да имају многе заинтересоване стране, али да их не артикулише увек на најоптималнији начин. На свој начин, припремајући терен Венецуелом и пре тога „екстракцијом” иранских и Хамасових лидера и научника, говором у Давосу предочио је своју идеју нове Јалте, којом се не решава само питање појединих актуелних геополитичких криза, које и медији и аналитичари погрешно третирају као изоловане (Украјина, Газа, Тајван), нудећи свеобухватније решење у којем, ако су правила игре иоле по западним принципима, сви добијају. 
Она то описује као прелазак из ратова звезда у којем се ратује против човека из непријатељских редова у звездане стазе у којима се битка води против проблема и изазова. Свака тако освојена битка корисна је за све суперсиле, не само САД, што у коначници користи целом човечанству. Уместо што ратујемо за лимитиране ресурсе на Земљи, неретко их трошећи (људски животи, енергија и времена) више него што добијамо, зашто не бисмо под фер условима сарађивали да развијемо технологије којима би се неограничене количине енергије и других ресурса из свемира донеле на Земљу. Позив на отварање америчких досијеа икс лабораторија велики је први корак и знак добре воље да се сарађује у том правцу. Бенјамин Нетанјаху и Милорад Додик очито већ купују белу фарбу. Време је и да ми размислимо о томе.

*Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа