Србија ће номиновати шуме за Унескову листу

Србија ће номиновати шуме у три национална парка за Унескову листу светске баштине „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе” – Папратски до на Фрушкој гори, Звезда и Рача на Тари и Козје стене на Копаонику, а стручњаци кажу да би уписом ових шума на Унескову листу дошло ће до примене највиших стандарда управљања, редовног мониторинга стања очуваности и укључивања у међународну мрежу стручњака и институција која се баве заштитом букових шума.

Сузана Коматовић из Националног парка Копаоник рекла је да је ова планина прекривена буковом шумо, као и да се те шуме налазе у резервату Козје Стене, који је под строгим режимом заштите.

„Локација се налази на врло специфичном терену који је заштићен и ограничен и не може му се приступити без знања и присуства запослених у Националном парку тако да се заштита спроводи на врло високом нивоу”, рекла је Коматовић за Танјуг.

Додала је да је резерват Козје Стене проглашен за резерват природе, због врло специфичних биљних и животињских врста.

„Ту су заступљене врсте које су стеноендемити, врсте које живе само ту и више их нема ни на једном месту. То су копоничка љубичица и копоничка чуваркућа. Поред тога, Козје Стене се одликују присуством још бројних ретких и угрожених биљних врста, које су законом заштићене”, рекла је Коматовић. Како каже, резерват Козје Стене карактерише присуство бројних животињских врста међу којима су присутне различите врсте месоједа, велики број птица и сисара.

„Ту су медвед, вук, лисица, присутна је и дивокоза. Дивокоза је иначе живела на овим просторима у неком ранијем периоду, па је онда из неких разлога нестала. Национални парк Копоник сада спроводи акцију реинпродукције, односно поновног враћања дивокозе на ове просторе, што се показало као изузетан потез”, рекла је Коматовић.

Указала је да на локалититу Козје Стене расте мезијска буква и то на специфичном терену. Говорећи о буковим шумама, Коматовић наводи да оне могу бити заступљене као чисте, а могу бити и мешовите и то су оне шуме где осим букве има јела и смрче.

Навела је да је процес номинације доста дуготрајан и ригорозан процес.

„Министарство за заштиту животне средине Србије је одабрало букове шуме Козје Стене за упис на листу светске природне баштине. У току 2027. године биће донета коначна одлука коју доноси Међународна унија за заштиту природе која има улогу главног саветодавног тела конвенције за питања природне баштине и између осталог спроводи стручну процену свих номинација за светску природну баштину”, рекла је Коматовић.

Додала је да ће Међународна унија за заштиту природе доставити извештај Комитету светске баштине, а онда ће тај комитет одржати заседање у току ове године, а ком ће присуствовати 33 државе чланице, и на том заседању ће одличити да ли ће се Козје Стене наћи на поменутој Унесковој листи.

„Национални парк Копаоник се и до сада јако добро старао о резервату Козије Стене заједно са Министарством заштите природе Србије где су се на основу прописаних закона спроводиле све активности на очувању станишта и на њиховој заштити”, рекла је Коматовић.

Према њеним речима, уписом ове шуме на листу доћи ће до примене највиших стандарда управљања, редован мониторинг стања очуваности и укључивање у међународну мрежу стручњака и институција која се баве заштитом букових шума. „Уписом на листу доћи ће до неких промена у смислу да ту буде присутна нека размена знања и искустава са колегама из других земаља из области заштите природе, то ће омогућити приступ финансијским механизмима и фондовима, као и програмима техничке помоћи које су намењене заштити, мониторингу и напредовању управљања. Такође, омогућиће и бољи развој одрживог туризма уз поштовање свих режима заштите, достигнуће се додатни ниво препознатљивости уз додатне нивое механизама заштите”, рекла је Коматовић.

Александар Ђурић из Националног парка Тара, истакао је да су букове шуме значајне као врста, јер су најзаступљеније и на неки начин представљају наш национални потенцијал.

Говорећи о номинацији, рекао да је захтев био да букове шуме имају одређен ниво заштите, који је дуже времена заступљен, као што је случај са националним парковима у Србији. „Конкретно локалитет Звезда је један кањонски део који представља северне обронке ка кањону Дрине специфичан је по томе, да ми у горњој зони имамо осам од неких 22 локалитета под Панчићевом омориком, буква се овде јавља, наравно, али овде имамо један изузетан биодиверзитет, не само биљних врста, него и фауне, па и других врста, као што су гљиве. Што се тиче Раче, она је исто тако на неки начин специфична, ту имамо присуство домаћег ораха у симбиози са буквом, који се у природи не срећу често”, рекао је Ђурић.

Говорећи о Панчићевој оморици, Ђурић је рекао за Танјуг, да је у сарадњи са колегама из Републике Српске донет закључак, да Панчићевој треба активнија заштита због тренутних климатских промена и зато што је она симбол ове планине.

„Из тог разлога смо се трудили да што више те популације не остане у тој строго заштитној зони која искључује било какву активност, јер смо били сведоци да тај конзерваторски приступ застите Панчићевој оморици не носи светлу будућност”, рекао је он.

Истакао је да је у Националном парку Тара евидентирано 1.156 биљних врста, 40 шумских заједница и подсетио да је 80 одсто простора националног парка под шумама у коме живи 58 врста сисара и 140 врста птица.

Ђурић се освнуо и на друге Националне паркове и рекао да Национални парк Тара обухвата 25.000 хектара, од тога 13,5 одсто је у првом режиму заштите, што подразумева по националном законодавству, Закону о заштити природе и Закону о Националним парковима искључење свих активности, 34 одсто се налази у другој зони заштите која је мало либералнија и скоро 53 одсто је у трећој зони заштите.

„Ми спроводимо оно што је нама држава дала на задатак да се бавимо очувањем ових природних вредности које су нам поверене нтако да ми се трудимо да то остане у овом добром светлу и да буде и боље него што тренутно јесте”, рекао је он.