Партизан иде на победу

На Звездин стадион Партизан данас (17 ч) иде на – победу! То је задатак, који је пред своје играче поставио тренер Ненад Стојаковић. Такав се приступ и подразумева уочи једине утакмице у нашем фудбалу за коју се каже да је „вечити дерби”, мада је стварност сурово болна по клуб из Хумске улице.

Општа историја соколи противника. Из претходних 177 мегдана Партизан је изишао као победник 48 пута, а Црвена звезда чак 71. У новије време „црно-бели” готово и немају чега лепог да се сећају. Последњи пут су у комшилуку тријумфовали у 154. међусобном одмеравању снага. Било је то у пролеће 2017. и од те сезоне ниједном више нису били прваци. Од тада су се 23 пута сукобили с „црвено-белима” и само су два пута славили (у 161. и 171. „вечитом дербију”).

Тренутно стање на табели, додуше, потхрањује њихову наду. Заостају само бод за вишегодишњим шампионом и успех би их вратио на прво место. Међутим, на све три утакмице у овој години Партизан је више забринуо, него што је охрабрио своје присталице. Прво с играчем више није могао да сломи нишки Раднички у Београду (0:0), потом је, истина, освојио бодове у Сурдулици (3:2) и код куће против Спартака (2:1), али је стрепео до последњег судијског звиждука. У оба сусрета је стекао два гола преимућства и уместо да то распрши супарницима и саму помисао у преокрет он је био тај који се бранио и, на крају је, некако „перје изнело месо”. Партизан, једноставно, не уме, што се каже, да влада тереном, да наметне своју вољу противнику и да његов гол држи под опсадом. „Контра” му је адут, али је врло рањив на „реконтру”.

Црвена звезда уме с лоптом, а уме и с противником. Најсвежији пример је из Лила, када у Лиги Европе није дозволила француском представнику да створи једну једину шансу. Њени истурени играчи су кидисали на противничку задњу линију када је код ње била лопта толико успешно да је тамо завладала паника, која се пренела и на везни ред, па свих 90 минута није могао да се састави с лоптом.

У трагању за неким Партизановим адутом тај меч би то могао да буде, јер би, по некој логици, Звездини фудбалери требало да буду истрошенији од Партизанових, који су недељу дана на миру „ковали мачеве” за међусобни окршај. Тренер Стојаковић, коме је ово први „вечити дерби”, међутим, на то гледа другачије:

– Ривал има 20 квалитетних играча и вероватно ће сасвим други тим да игра против Партизана од оног који је био у Лилу. Гледао сам ту утакмицу, као што сам пратио и све друге, да бисмо се на најбољи начин припремили. Од меча са Спартаком смо главом на Маракани: ја од понедељка, а играчи после два дана одмора. Имали смо састанак на чијем сам крају, као тренер, осетио велико задовољство: енергија је сјајна, одговорност је на највишем могућем нивоу. Верујем у свој тим, верујем у младост. Не гледам у оно што је било, него у будућност, јер, ако желиш да испуниш свој потенцијал почни то да радиш данас. Следећа акција је најважнија, морамо да гинемо једни за друге. Идемо на победу, а до ње можемо да дођемо само заједништвом играча и свих навијача Партизана. Она нам је невероватно важна, јер је највећа утакмица српског фудбала, али исход „вечитог дербија” неће да одлучи првака. Има још доста да се игра, много је противника од којих може да се изгуби.

Капитен Вања Драгојевић, као ни тренер, није подробније осветлио предстојећи окршај, него се задржао на општим местима, која увек „држе воду”:

– Знамо колико је „вечити дерби” важан и за нас и за српски фудбал. Биће с много интензитета и дуела и за њега смо се спремали целе недеље. Стварно смо спремни и знамо своје задатке. Од понедељка смо главом у „дербију”. Десио се конструктиван састанак и сви смо боље после њега. Митровићево и, нарочито, Здјеларово искуство нам много значе, јер је већ био у Партизану и прошао много оваквих ствари.

Један од играча од којих „црно-бели” данас много очекује је Милан Вукотић:

– Нема никаквог притиска од „вечитог дербија”, него само привилегија да се игра у њему. Обавеза нам је да се остави на терену све што се може. Као екипа треба да покажемо да смо прави и људима, који су нас отписали, а има их много, да смо здрава породица, да се држимо заједно у сваком моменту.

У фудбалу су, разуме се, могућа сва три знака. На почетку овог „пролећа” Звезда је уверљивија, али свака нова утакмица је прича за себе, другачија од оне претходне. Партизанови изгледи су тањи, што не значи да не постоје. Међутим, питање је колико баш против најјачег у лиги може да рашири крила, кад је против екипа скромнијег домета био сапет. Да би извукао највише из двобоја с узлетелом Звездом морао би да буде врло дисциплинован и усредсређен током свих 90 минута како би искључио и најситнију грешку, а у исто време надахнут да је надмудри у одлучујућим тренуцима. Данашњи дуел показаће и чему овај Партизан, како тренер, тако и играчи, па и клуб, може да се нада у скорије време.