Препознати историјски успеси

У Палати Србија одржана је церемонија на којој је председник Србије Александар Вучић уручио одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Сретења – Дана државности Србије. Шаховски савез Србије добитник је Ордена Карађорђеве звезде трећег степена за нарочите заслуге у представљању Републике Србије у области спорта, који је у име Савеза примио председник ШСС Андрија Јоргић.

Тако су, на Дан државности, под светла рефлектора дошли готово нестварни рекорди, незабележени у целокупној историји српског шаха. Данас је тешко и набројати све што је остварио наш шах у појединачној и екипној конкуренцији за само пет година, после деценија таворења и резултата и рада шаховске организације. Важно је да се тога подсетимо, ма колико пута. Јер, ако су три деценије 1950-80. биле златно доба југословенског и српског шаха, ових пет година 2021-25. су саме по себи ново златно доба српског шаха у далеко јачој светској конкуренцији.

Почнимо од најсјајнијих, златних медаља на европским шампионатима, какве никада дотле нисмо имали. Алексеј Сарана је 2023. дошао из Русије и прешао на листу ШС Србије као европски првак из Врњачке Бање марта те године, али оне које су коментарисали да се „китимо туђим перјем” тек су чекала изненађења. Не само што је Сарана под заставом Србије исте године постао европски првак и у брзопотезном шаху, него је наша државна репрезентација завршила годину као европски првак, иако је стартовала са тек 11. позиције!

Онда следе велика изненађења. Годину касније, Александар Инђић преузима златну европску медаљу од Саране, а прошле године Теодора Ињац постаје прва европска првакиња у српском шаху. Златни европски низ заокружује Вера Вујовић, узастопним победама на европским шампионатима до 14 година, 2024. и 2025. Тај одбрањени примат је уникат у аналима наших јуниорских медаља.

И не броје се само златна одличја. Репрезентација је 2025. одбранила медаљу на Европском првенству, што тој бронзи даје изузетан сјај. Лука Будисављевић је 2023. освојио бронзану медаљу на Омладинском првенству света, прву за наш шах од Игора Миладиновића 30 година раније, а потом наредне године одбранио исто одличје, што је такође још дортле незабележено.

На Олимпијади 2024. државна репрезентација је први пут ушла међу најбољих десет и одмах на пето место по допунским мерилима, док је по бодовима делила друго. У Светском купу су ови метероски узлети најављени већ 2021, када је Велимир Ивић са 19 година стигао до осмине финала, а две године касније исти домет досегли Алексеј Сарана и Теодора Ињац.

И тако, можемо да набрајамо готово у недоглед. И да се надамо да ће се низ наставити и достићи нови рекорди, а пре свега – да ово државно признање представља почетак вишег статуса шаховских амбасадора земље. Како у спортским институцијама које сличне међунардоне успехе вреднују новчаним наградама и националним признањима, тако и у целокупном друштву. Тада ће и кадетске медаље Леонида Ивановића и Андреја Љепића имати много привлачнији сјај за још млађе генерације које тек треба да открију хиљадугодишње цивилизацијске вредности древне игре.