Надал победио Федерера и у финалу у Мелбурну

После финала Међународног првенства Аустралије можемо да се сложимо да појава Шпанца Рафаела Надала на светску тениску позорницу има антологијску вредност. Јер, шта би био тенис данас да у њему нема равнотеже као што ју је увек било, да неприкосновена ера Швајцарца Рожеа Федерера траје у недоглед, да он и даље жање трофеје као од шале гдегод да игра... Шта би био тенис данас да Надал није стасао у врхунског играча у право време – у зениту Федерерове моћи, да се није изродило једно од највећих супарништава у спорту уопште, да су ововремени љубитељи тениске игре остали ускраћени за нову гладијаторску борбу у најсветијим аренама „белог спорта”. Шта би био тенис данас да Мелбурн још једном није видео сузе швајцарског аса и чуо његове јецаје.

Федерер пре две године није могао да обузда осећања примајући трофеј из руку свог узора, прослављеног аустралијског тенисера Рода Лејвера. Јуче га је, насред главног стадиона који носи име у Лејверову част, плач прекинуо у пола реченице на додели трофеја, јер је тешко примио што је на његову шампионску славу пала још једна сенка и што је још једна титула на коју је био претплаћен сада у рукама најљућег противника. А могло је да буде и другачије.

Грешке мера посрнућа

Надал је победио са 7:5, 3:6, 7:6 (7:3), 3:6, 6:2. Тако је постао и владар турнира за „грен-слем” у Мелбурну, на којем је Федерер тријумфовао три пута, али не после својих првих суза наочиглед милиона људи. Шпанац га је савладао и у претходна два велика финала, прошле године. У свом атару, на шљаци „Ролан Гароса”, његова победа је била очекивана, али се нико није надао да ће Швајцарац да напусти терен потучен до ногу са 6:1, 6:3, 6:0. Врхунац њиховог ривалства, који није надмашен ни у Мелбурну упркос свих пет сетова (последњи пут Виландер – Кеш 1988) и борбе од 4:23 часова , био је судар у Федереровом забрану, на вимблдонском пољу. Испоставило се после 4:48 часова велике битке да је то највећи меч свих времена, најдужи вимблдонски финале и најтежи пораз Швајцарца, јер је Надал с 3:2 у сетовима прекинуо његову неприкосновену владавину од пет година. Већ тада је било јасно да ће му убрзо препустити и прво место на светској листи, а догодило се то после 237 недеља његовог непрекидног столовања.

Федерер је под Надалом изгубио све, осим трона на Међународном првенству САД. Њујорк још није било сведок њиховог боја, а ако икада буде, хоће ли се Федерер одупрети Надалу, сувереном краљу шљаке који је почео да осваја највредније трофеје и на осталим подлогама.

И после окршаја у Мелбурну јавља се дилема – да ли је Надал преотео скиптаре Федереру због своје добре игре или због Швајцарчевог очигледног пада. Сигурно је да је и једно и друго, али како да се отмемо утиску да Федерер више није онај шампион који је страх и трепет. Оно што је донедавно била празноверица, сада је једина истина. Грешке у игри, доскора незамисливе, постале су мера његовог посртања и брана да се с 14 „грен-слем” титула најзад изједначи с рекордером Американцем Питом Сампрасом.

Федерер више није сигуран у себе, више не улива страхопоштовање оним суровим хладним погледом који одражава његову усредсређеност на игру, сервис му често није поуздан па чини двоструке сервис грешке у најгори час, лоптице шаље у аут, у мрежу, чак небу под облаке... И где се загубио онај бритки, неупоредиви, неухватљиви бекхенд једном руком. У њу се сада, очи у очи с Надалом, увуче зебња, стрепња, несигурност, а баш против енергичног Шпанца ударци морају да буду милиметарски прецизни, иначе се враћају као бумеранг. Тек с времена на време је врхунским потезима остављао без даха публику која му је била наклоњена. Надал се од радости стропоштао на леђа када је Федерер снажним форхендом, безмало с пола терена, неконтролисано послао лоптицу у аут.

Исход финала као да је одређен у другом сету. При 4:4, на Надалов сервис, Федерер је имао три узастопне брејк-шансе. Није их искористио. У следећем гему на противников сервис стекао је још две прилике да потом сервисом држи судбину у својим рукама. Није их искористио. Тај-брек је припао Шпанцу.

(/slika2)Федерер је на прес-конференцији рекао следеће:

– Био је то добар меч, у којем сам имао много шанси: брејк предности у првом сету, неколико брејк-лопти у трећем... Имао сам много могућности, али их нисам искористио. На моју жалост, лоше сам сервирао, а сматрам да је то и узрок мог пораза. Начинио сам и неколико глупих дуплих сервис грешака, али у дуелу с пет сетова то је практично неизбежно. Циљ ми је био да освајам гемове на свој сервис, али у петом сету никако нисам успео да уђем у свој ритам. За разлику од Надала, који је сервирао да погоди поље, ја сам гађао оштро саме линије, а тада су грешке неминовне. Сматрам да сам добро играо. Шта осећам сада? Тенис је мој живот. Волим ту игру и зато је сваки пораз болан.

Надал је на свечаној церемонији показао какав је његов спортски дух. Федерерове сузе су затекле све, па и њега, али се у говору понео братски.

– Роже, извини. Знам како се осећаш сада. Знам да ти је веома тешко, али ти си давно показао свету да си велики шампион, један од највећих свих времена – казао је Надал, загрливши потом љутог ривала.

Апсурдна уравниловка

Шпанац је тако освојио шесту грен-слем титулу, а припало му је и рекордних око 2.600.000 америчких долара. С толико је из Мелбурна отишла и победница Американка Серена Вилијамс. Надалов тријумф је и плод његове фантастичне физичке припремљености да издржи највеће напоре, а чинило се да ће да плати данак најдужем мечу у историји „грен-слема” у Мелбурну, против земљака Фернанда Вердаска у полуфиналу, који је трајао 5:14 часова. С предахом од дана и по, „шпански бик” је дакле на терену провео 9:37 часова.

Свака част Вилијамсовој што је у финалу прегазила Рускињу Динару Сафину за само 59 минута, у другом најкраћем женском финалу у историји, али Надалов напор да дође до титуле још једном открива сав бесмисао уравниловке између тенисера и тенисерки. „Осми март” у „белом спорту”, на крилима прегалаштва прослављене америчке играчице Били Џин Кинг, имао је у темељу борбу за равноправност. Довео је до апсурда и до неправде.

-----------------------------------------------------------

Трофеј Индијцима

Трофеј у игри мешовитих парова припао је Индијцима Махешу Бупатију и Санији Мирзи који су у финалу савладали Израелца Ендија Рама и Францускињу Натали Деши са 6:3, 6:1. Тако су засели на престо на којем су до јуче били Ненад Зимоњић и Кинескиња Тјентјен Суен.

Г. Анђелић