Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРЕДСЕДНИЦА СКУПШТИНЕ АНА БРНАБИЋ У ПОСЕТИ КОПЕНХАГЕНУ

За Данску два отворена питања о путу Србије у ЕУ

За Данску два отворена питања о путу Србије у ЕУ
Фото Танјуг

Данска је заинтересована за проширење Европске уније, али још није дала сагласност Србијиза отварање поглавља, за њу су два отворена питања кад је реч о европском путу Србије – усаглашавање са спољном политиком ЕУ и питање медија, рекла је јуче у Копенхагену председница Скупштине Србије Ана Брнабић, која је боравила у званичној посети тој земљи. Брнабићева је новинарима рекла да је о тим питањима разговарано на јучерашњем састанку с Президијумом парламента Данске, који је највише тело које управља и организује рад данског парламента.

Казала је: „Два су њихова отворена питања, пре свега зашто Србија није увела и још не уводи санкције Руској Федерацији и како се то поклапа с нашим европским путем и како можемо да повећамо наше усаглашавање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. Друго отворено питање за Данску јесте питање слободе медија, о чему смо разговарали потпуно отворено.” Навела је: „Увек је добро да отворено и директно, а не само увијеним дипломатским речником, разговарамо о тим стварима да бисмо се боље разумели, да бисмо ми боље разумели шта је то што они нама замерају или шта је то што њима можда није довољно јасно, али и да ми имамо шансу да причамо о тим стварима и да објаснимо ствари из нашег угла.”

Казала је да је парламентарна дипломатија изузетно важна у напорима да се убрзају европске интеграције и успоставе много боља комуникација и сарадња са земљама које су „некад више скептичне и критичније према ономе што Србија ради на свом европском путу”. Истакла је: „И некад теже у доношењу одлука да дају зелено светло за отварање даљих кластера у нашим европским интеграцијама. Ова посета Данској и данском парламенту јесте још једна у низу посета тим земљама. Данска је земља која је заинтересована за проширење, али и земља која још није дала сва одобрења за отварање кластера, чак ни за отварање свих поглавља у Кластеру 3.”

Рекла је да је последњи пут председник данског парламента био у посети Народној скупштини Србије 2010. године, а да је 2009. тадашња председница парламента Славица Ђукић Дејановић била у посети Данској. Додала је: „Већ дуже од деценије ми нисмо имали овакве посете. Последња билатерална посета с наше стране била је 2014. године, када је у посети био министар спољних послова Ивица Дачић. То довољно говори о томе зашто некад постоји недовољно разумевање између наше две земље. Ми желимо сада да те препреке отклонимо и да имамо много бољу комуникацију. Састанак са президијумом данског парламента био је корак у том правцу.”

Подсетила је и да је недавно била у посети Естонији, пре тога у Шведској, Холандији и Летонији, и навела: „Следеће недеље ћу посетити Финску. Све то је део кампање да отворимо канал комуникације управо с тим земљама које су више скептичне. Упутићу званични позив председнику данског парламента и председнику Одбора за европске послове да посете Србију и да наставимо разговоре.”

Говорећи о сарадњи две земље, Брнабићeва је рекла да владе Србије и Данске раде на свеобухватном билатералном споразуму о сарадњи у области здравства, обновљивих извора енергије и дигитализације, који, како је навела, Данска нема са много земаља, али је иницирала тај споразум са Србијом. Истакла је: „Наша влада ће следеће недеље послати Данској нацрт тог споразума и инсистираћемо да се што пре потпише јер је то најконкретнија област сарадње, а кад се две земље повежу око одређених области, тада је и политичка сарадња много боља.” Брнабићева је казала да је домаћинима пренела да у нашем парламенту постоји посланичка група пријатељства с Данском, у којој су, „мислим, заступљени представници свих посланичких група, али дански парламент нема посланичке групе пријатељства, па ћемо видети како на други начин да остваримо сарадњу наших парламената”. Додала је да је у Копенхагену разговарала и са стручњацима из области зелене агенде и дигитализације и указала да су те области изузетно важне за даљи развој Србије, а да је Данска водећа земља у ЕУ кад је реч о заштити животне средине, обновљивим изворима енергије и зеленој агенди.

Брнабићева је посeту Данској започела састанком са стручњацима из области зелене агенде и дигитализације. Посетила је организацију „Стејт ов грин”, која представља званичну данску јавно-приватну платформу за међународну сарадњу у области зелене транзиције и одрживих решења, која повезује владу, индустрију, градове и истраживачке институције. Организација ради и као глобална контакттачка за државе које желе да уче од данског модела одрживог развоја и енергетске транзиције, с фокусом на обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност, водне системе, циркуларну економију и одрживе градове. Иако нема директне имплементационе пројекте у Србији, дански приступ зеленој дипломатији присутан је кроз нордијске иницијативе у региону западног Балкана, који подстичу размену знања, институционално повезивање и развој партнерстава у области енергетске ефикасности и урбане одрживости. Данска је препозната као један од светских примера успешне зелене транзиције, високе употребе обновљивих извора енергије и иновативних решења у области воде и отпада.

Брнабићева се састала и с представницима Агенције за дигитализацију Владе Данске, која представља централну институцију задужену за развој дигиталне државе, дигиталних јавних услуга и националне инфраструктуре е-управе. Дански модел заснива се на више од 20 година сарадње између владе, региона и локалних самоуправа, с циљем изградње јединственог дигиталног система јавних услуга. Учествује у међународним форумима као што су ЕУ, ОЕЦД и Нордијски савет министара, где доприноси постављању стандарда за дигиталну управу.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirjana
Saradnja u zdravstvu i zelenoj energiji može stvarno doneti koristi običnim ljudima.
Marko
Svaka čast na inicijativi bolje otvoreni razgovori nego nejasne poruke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.