Народна банка Србије од 13. марта у СЕПА регистру Европског платног савета

Народна банка Србије (НБС) добила је позитивну оцену Европског платног савета у поступку пријаве за учешће у платној шеми СЕПА кредит Трансфер и оперативног извршења трансакција за потребе буџетских корисника, те ће се од 13. марта наћи у регистру ове институције, саопштила је данас НБС.

Систем СЕПА омогућиће да се безготовинска плаћања у еврима која су у надлежности НБС обављају под повољним и стандардизованим условима у свим државама чланицама овог платног подручја, које обухвата укупно 41 земљу.

Међу њима су свих 27 чланица Европске уније, земље Европског економског простора (Исланд, Норвешка и Лихтенштајн), Швајцарска, Велика Британија, као и Андора, Монако, Сан Марино, Ватикан, Албанија, Црна Гора, Молдавија, Северна Македонија и Република Србија.

Приступање систему СЕПА представља важан део свеобухватног процеса европских интеграција Србије и даљег усклађивања домаћег финансијског система с правним и институционалним оквиром Европске уније (ЕУ), наводи се у саопштењу и додаје да НБС има кључну улогу у овом процесу.

Она је и учесник у СЕПА платним шемама и надзорни орган, који прати и координира процес приступања пословних банака у Србији систему СЕПА, водећи рачуна о испуњености свих регулаторних, техничких и оперативних стандарда.

Као банка државе, НБС омогућава директним и индиректним буџетским корисницима ефикасније и економичније обављање платног промета у еврима, као и лакшу интеграцију у европске финансијске токове.

Приступање систему СЕПА представља значајан корак у даљој модернизацији платних услуга и усклађивању с најбољим европским стандардима и праксама.

Плаћања у оквиру СЕПА ЦТ платне шеме оперативно ће бити омогућена од 5. маја 2026. године, када ће техничка и оперативна фаза имплементације бити у потпуности завршена, чиме ће се створити услови да плаћања у оквиру подручја СЕПА буду доступна у пуном капацитету.

Овим кораком НБС додатно потврђује своју улогу одговорне и поуздане институције, која обезбеђује несметано функционисање платног система и очување финансијске стабилности, као и јасну опредељеност ка унапређењу ефикасности, транспарентности и сигурности у управљању јавним средствима и обављању платног промета за директне и индиректне буџетске кориснике, и у даљем јачању интеграције финансијског система Србије у јединствено европско платно подручје, наводе из централне банке.