Тројни пакт убрзава антисрпски ритам

Војни савез Хрватске, Албаније и привремених приштинских власти нарушава равнотежу, снагу и безбедносну архитектуру у овом делу Европе. Како се њихово повезивање потенцира, тако расту безбедоносни ризици и улози, а истовремено се флагрантно крши постојећи споразум из 1996. о контроли наоружања који је саставни део Дејтонског мировног споразума. Док се интензивира рат на истоку Европе и на Блиском истоку, нема сумње да би неко можда могао да дође на идеју да се нападне Србија и сигурно да постоје планови где би се овај тројни пакт искористио за офанзивно дејство у случају разних опција уколико би се ратни вихор проширио Европом.

Креатори савеза још једном су отишли корак даље, па су после његовог формирања и интензивирања набавке наоружања Загреб, Тирана и Приштина најавили три заједничке војне вежбе, од којих две у Хрватској и једну у Албанији. Осим дела копнених снага, планиране су веома озбиљне вежбе специјалних јединица. Предвиђено је да се увежбава како је најбоље реаговати уколико „терористичке јединице нападну једну територију”, што би несумњиво могла да буде алузија на српску војску и односе наше земље према јужној покрајини.

Иначе, реч је о трилатералним вежбама које ће, како је потврђено после састанка у Скадру, бити одржане ове године у складу са „стратешким концептом НАТО-а и евроатлантским циљевима”. Осим акција на терену, све три војне формације размењиваће искуства о начину ратовања, чиме ће развијати што чвршћу и блискију сарадњу између две земље НАТО-а и једне области која је званично под међународном контролом у складу с Резолуцијом СБ УН 1244. Индикативно је и да ће све три формације, осим логистички, бити оснажене и разменом обавештајних и контраобавештајних података који би свакој од чланица могли да помогну у могућем рату. Такође, све три стране обавезале су се на размену искустава и дубљу оперативну координацију. Тиме савез фактички прелази из политичке фазе у конкретну војну акцију на терену.

Оно што је почело као декларативна сарадња сада постаје озбиљна безбедносна тема. Заједничко планирање, увежбавање не само одбрамбених, већ и нападачких тактичких стратегија и координација снага представљају јасан сигнал да тројни блок подиже ниво војне координације који, како је историја потврдила, нема пријатељске намере према Србима и српском народу у региону.

Председник Србије Александар Вучић у више наврата је изразио забринутост због војног савеза Тиране, Загреба и Приштине потписаног у марту прошле године, уз питање шта ће војни савез двема чланицама НАТО-а и нагласак да су „они у то укључили Приштину да свима ставе до знања да је то против Србије”. Председник је прекјуче изјавио и да Хрватска има веома снажну и моћну војску. „Само су они, за разлику од нашег приступа, увек били паметнији. Први пут, они нису глупљи, али нису ни паметнији. Наши људи воле да потцењују неког другог – они имају изузетно снажну армију, они су део НАТО-а, они немају страх”, рекао је Вучић на новинарско питање да ли Хрватска страхује од тога како се Србија наоружава и како коментарише то што је њихов министар одбране „у страху” од тога шта Србија купује. Истакао је и да они не воле да виде снажнију Србију, јер је она одавно њихова мета, али знају да постаје неосвојива тврђава. „То је проблем, а не да су они у страху, јер они знају да ми њих нећемо да нападамо. Ја их никада не бих потцењивао, као што не потцењујем Албанце на Косову и Метохији, као што не потцењујем Албанце у Албанији”, рекао је Вучић.

А шеф посланичког клуба СНС-а у Скупштини Србије Миленко Јованов у емисији „Хит твит” на ТВ Пинк дотакао се тројног пакта на Балкану рекавши да се зна ко би могао да буде мета њиховог напада. „Он јесте направљен против Србије, али не верујем да ће се усудити да крену против Србије јер је наша војска сада у много бољој позицији него што је била. Мислим да нису толико полудели да нешто пробају, али кад погледате шта све Курти ради, треба водити рачуна”, рекао је Јованов.

Одлука да се у једној постконфликтној зони, где је пре 30 година беснео грађански рат, прави војни савез без договора са свим актерима у региону, додатни је оправдан разлог за забринутост Београда. Не зато што Србија не може да се одбрани, већ би оружје у рукама неодговорних политичара могло да доведе прво до оружаних инцидента, а касније можда и до ратних операција. Додатно забрињава чињеница да ове две земље и територија која је под контролом УН набављају исто наоружање. Власт у Србији, међутим, није седела скрштених руку, па је председник Вучић приликом недавног састанка с Марком Рутеом, генералним секретаром НАТО-а, покренуо ово питање због тога што имамо Споразум о субрегионалној контроли наоружања, који је део Дејтонског споразума. Марк Руте је изјавио да Северноатлантска алијанса са тим нема никакве везе. „Видели смо доста таквих споразума у последње време, и сада у Тирани између Албаније, Хрватске и Косова. НАТО није део тога”, поручио је кратко Руте.

Бивши потпуковник Контраобавештајне службе Љубан Каран каже да формирање овог савеза треба схватити искључиво као антисрпску војну алијансу и озбиљну претњу по Србију и Републику Српску, али и српски корпус на Балкану у целини. За „Политику” оцењује да то што они савез приказују као наводно одбрамбени, једноставно није истина. „Две чланице НАТО-а за сарадњу узимају некога ко није ни чланица УН, није ни држава, него званична територија Србије. Тако се сада било каква интервенција да Србија заштити свој народ од страдања и могућег новог етничког чишћења на Космету може погрешно тумачити. Замка је у томе што би, ако би Србија легитимно ушла да заштити свој народ, то могло да доведе до сукоба са две чланице НАТО-а, а то би практично значило нови сукоб с најмоћнијом војном алијансом на свету. И без тога смо сведоци свакодневних војних и безбедносних претњи. Створени су реални услови за вођење прокси рата великих западних сила против Србије преко малог антисрпског војног савеза који би помагали наоружавањем, али и ’шаком и капом’, што реално већ чине”, каже Каран.

Додаје да наивност и несхватање њихових подлих циљева, као и увек у историји, могу скупо коштати Србе, што је најгоре – и у људским животима. Међутим, наставља искусни обавештајац, ако озбиљно схватимо њихове намере, имамо и снагу и могућности да их одвратимо и евентуално зауставимо у злочиначким намерама. Подсећа и да су кроз историју многи под плаштом одбране чинили злочине. Као пример навео је „Одбрамбени здруг”, јединицу која је починила највеће покоље у логору смрти у Јасеновцу, у геноцидној НДХ. „Савез који је формиран нема логично објашњење, осим да је антисрпски. Ту се државе које имају територијалне претензије према Србији спремају за неку врсту прокси рата против Србије. То Запад одавно сања, вођење рата без својих људских губитака”, нагласио је Каран.

A председник Одбора за одбрану и унутрашње послове парламента Србије Милован Дрецун наводи да је тројни савез тзв. Косову потребан за припреме за чланство у НАТО-у. За наш лист каже да овај савез има различите интересе – Хрватској је тзв. Косово потребно за слабљење геополитичке позиције Србије и вођење прокси рата против наше земље, док Албанија хоће да припоји део територије Србије. Додаје да су трансатлантске интеграције један од четири циља дефинисаних Меморандумом о војном савезу Хрватске, Албаније и тзв. Косова.

„Подржавају се аспирације тзв. Косова за чланство у НАТО-у. То је један од четири циља. А да бисте имали те аспирације, ви морате да изградите војну формацију по стандардима НАТО-а, да је обучавате, опремате, наоружавате по тим стандардима, да има интероперабилност са другим војскама НАТО-а и да једноставно можете да кажете ’ми доприносимо миру, ми као произвођачи, ми смо произвођачи стабилности, не дестабилизујемо ситуацију’”, каже Дрецун. Додаје да се тако припрема тзв. Косово за чланство и отварање процеса приступања у Алијансу. Дрецун поставља питање и зашто се уопште прави нека врста подсавеза у којем су земље које су већ чланице НАТО-а.

„Да ли имају неку претњу? Немају. Правиле су Велика Британија и Пољска савез, под изговором да им прети опасност од Русије, али коју претњу имају Хрватска или Албанија. Од Србије? Не, ни најмање. Питање је коме треба тај савез. Албанији и Хрватској не зато што евентуално имају неке претње. Дакле, очигледно је само тзв. Косову”, наглашава Дрецун. Како додаје, користе причу с косовским снагама безбедности за вођење класичног прокси рата против Србије, али у оквиру хибридних активности које се спроводе. „Није приоритетни циљ Приштине и оних који су призвали лажну државу Косово, ни чланство у ЕУ, ни уједињење, него првенствено НАТО. И то се сада види”, закључује Дрецун.