Капетан Драган пред изручењем Хрватској

СИДНЕЈ – Аустралијски федерални суд је одлучио да Драган Васиљковић (54), познатији као Капетан Драган, треба да буде изручен Хрватској, где је оптужен за ратне злочине, иако је он одбацио оптужбе да је као командант српских паравојних јединица у Хрватској од 1991. до 1993. наређивао убиства и отварање ватре на цивиле.

Васиљковић је аустралијски грађанин и од 2006, када је ухапшен, покушава да избегне изручење Хрватској, јавља АП.

Судија федералног суда Денис Каудрој је одбацио његову жалбу на одлуку првостепеног суда о екстрадицији.

Каудрој је одбацио тврдњу Васиљковића да је суд био пристрасан и да неће имати фер суђење у Хрватској, где му прети 20 година затвора.

Васиљковић може да уложи нову жалбу, а његови адвокати тврде да, уколико уопште дође до суђења, оно треба да се води пред Хашким трибуналом, а не у Хрватској.

..............

Капетан Драган је био оснивач војне формације „книнџе” која је током ратних сукоба почетком деведесетих деловала на подручју Хрватске.

Хрватске власти га оптужују да је као командант „книнџи” издавао наређења за тортуру над хрватским војницима и за протеривање цивила, а полиција те државе је почетком 2006. за њим расписала међународну потерницу због ратних злочина.

Тужилаштво шибенско-книнске жупаније га терети као одговорног за мучење заробљених хрватских војника у затвору на книнској тврђави у лето 1991. и селу Брушка код Бенковца у фебруару 1993.

Такође је осумњичен за организовање напада на предграђа и села око банијске вароши Глине, у којима су рањени хрватски цивили и уништавана њихова имовина. „Могу да се вратим само на тенку”, самоуверено је на то поручио из Аустралије, по напуштању Србије, у којој је, по завршетку сукоба у Хрватској, основао и фонд за пружање помоћи породицама рањених и погинулих бораца.

 Тада је навео да је расписивање потернице за њим заправо део „смишљене завере фашистичке владе” у Загребу, са циљем да се појача притисак на Србе.  

У међувремену, у фебруару 2003, појавио се пред Хашким трибуналом као сведок на суђењу Слободану Милошевићу.

Појављивање је објаснио пре свега жељом да види да ли постоји оптужница и против њега у том суду.

Тада, како је изјавио, није постигао никакав споразум са хашким тужилаштвом, а одбио је и да потпише документ у којем је наведено да изјава коју буде дао пред судом неће бити коришћена против њега. 

Рођен је 12. децембра 1954. у Београду, осам година је провео у дому за сирочад на београдском Црвеном крсту, а у Аустралију је отишао 1968.

 Тамо је завршио средњу школу и ваздухопловну академију, а по завршеном школовању распоређен је у наставне центре специјалне јединице, где је напредовао до капетана.

У оквиру међународне војне размене, био је на специјалном школовању у САД, где је завршио највише курсеве за антигерилска и диверзантска дејства.

Демобилисао се 1985, а у Југославију, која је већ била на путу ратних сукоба, вратио се крајем 1990. с намером да отвори приватну авиокомпанију, али је, уместо тога, отишао у Книн. 

Забележено је и да је после првог боравка у Книну одлучио да се понуди да успостави камп за обуку, где је командовао јединицом за специјалне намене министарства унутрашњих послова Крајине из које су настале „книнџе”, као одговор на хрватске „зенге”.

Осим Београда, живео је у Ријеци и Бару, али највише у Аустралији, где је као Данијел Снеден радио као голф тренер.