Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Капетан Драган пред изручењем Хрватској

Капетан Драган пред изручењем Хрватској
Адвокати Васиљковића најављују нову жалбу

ЗАГРЕБ – Адвокати Драгана Васиљковића најавили су жалбу на данашњу пресуду Савезног аустралијског суда којом је одлучено да не постоје сметње да се он испоручи Хрватсакој, преноси хрватски интернет сајт Индекс.

Суд у Аустралији одлучио је да одбаци жалбу Васиљковића, познатог као Капетан Драган, на одлуку нижег суда о изручењу Хрватској где се терети да је починио ратне жлочине.

Васиљковићеви адвокати имају рок од петнаест дана да поднесу жалбу, а Индекс преноси спекулацију да би жалба могла изостати јер је Васиљковић наводно остао без новца потребног за финансирање обране.

СИДНЕЈ – Аустралијски федерални суд је одлучио да Драган Васиљковић (54), познатији као Капетан Драган, треба да буде изручен Хрватској, где је оптужен за ратне злочине, иако је он одбацио оптужбе да је као командант српских паравојних јединица у Хрватској од 1991. до 1993. наређивао убиства и отварање ватре на цивиле.

Васиљковић је аустралијски грађанин и од 2006, када је ухапшен, покушава да избегне изручење Хрватској, јавља АП.

Судија федералног суда Денис Каудрој је одбацио његову жалбу на одлуку првостепеног суда о екстрадицији.

Каудрој је одбацио тврдњу Васиљковића да је суд био пристрасан и да неће имати фер суђење у Хрватској, где му прети 20 година затвора.

Васиљковић може да уложи нову жалбу, а његови адвокати тврде да, уколико уопште дође до суђења, оно треба да се води пред Хашким трибуналом, а не у Хрватској.

..............

Капетан Драган је био оснивач војне формације „книнџе” која је током ратних сукоба почетком деведесетих деловала на подручју Хрватске.

Хрватске власти га оптужују да је као командант „книнџи” издавао наређења за тортуру над хрватским војницима и за протеривање цивила, а полиција те државе је почетком 2006. за њим расписала међународну потерницу због ратних злочина.

Тужилаштво шибенско-книнске жупаније га терети као одговорног за мучење заробљених хрватских војника у затвору на книнској тврђави у лето 1991. и селу Брушка код Бенковца у фебруару 1993.

Такође је осумњичен за организовање напада на предграђа и села око банијске вароши Глине, у којима су рањени хрватски цивили и уништавана њихова имовина. „Могу да се вратим само на тенку”, самоуверено је на то поручио из Аустралије, по напуштању Србије, у којој је, по завршетку сукоба у Хрватској, основао и фонд за пружање помоћи породицама рањених и погинулих бораца.

 Тада је навео да је расписивање потернице за њим заправо део „смишљене завере фашистичке владе” у Загребу, са циљем да се појача притисак на Србе.  

У међувремену, у фебруару 2003, појавио се пред Хашким трибуналом као сведок на суђењу Слободану Милошевићу.

Појављивање је објаснио пре свега жељом да види да ли постоји оптужница и против њега у том суду.

Тада, како је изјавио, није постигао никакав споразум са хашким тужилаштвом, а одбио је и да потпише документ у којем је наведено да изјава коју буде дао пред судом неће бити коришћена против њега. 

Рођен је 12. децембра 1954. у Београду, осам година је провео у дому за сирочад на београдском Црвеном крсту, а у Аустралију је отишао 1968.

 Тамо је завршио средњу школу и ваздухопловну академију, а по завршеном школовању распоређен је у наставне центре специјалне јединице, где је напредовао до капетана.

У оквиру међународне војне размене, био је на специјалном школовању у САД, где је завршио највише курсеве за антигерилска и диверзантска дејства.

Демобилисао се 1985, а у Југославију, која је већ била на путу ратних сукоба, вратио се крајем 1990. с намером да отвори приватну авиокомпанију, али је, уместо тога, отишао у Книн. 

Забележено је и да је после првог боравка у Книну одлучио да се понуди да успостави камп за обуку, где је командовао јединицом за специјалне намене министарства унутрашњих послова Крајине из које су настале „книнџе”, као одговор на хрватске „зенге”.

Осим Београда, живео је у Ријеци и Бару, али највише у Аустралији, где је као Данијел Снеден радио као голф тренер. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.