Да ли ће „климави” Курти да смањи притисак на Србе
Након неуспешног избора такозваног председника Косова, Вјоса Османи, која је на овој функцији била до четвртка, када јој је истекао мандат, распустила је скупштину привремених институција у Приштини. Како је рекла, у складу за законом, најавила је расписивање нових, ванредних парламентарних избора. Био би то нови ванредни излазак на биралишта, расписан тек нешто више од два месеца пошто је у децембру одржано претходно ванредно гласање. Овакав исход означио би и пад треће владе Албина Куртија, формиране након што је покрет Самоопредељење однео победу 28. децембра и пошто је по убрзаној процедури формирао скупштину, изабрао скупштинска тела, али и владајућу већину.
Вјоса Османи која се очигледно нашла у немилости самог Куртија, али и опозиционих албанских партија, па јој је ускраћено делегирање за још један мандат, одржала је јуче консултације са лидерима политичких партија, укључујући и Српску листу, како би се договорио датум нових избора. Међутим, како у последњих годину дана Приштина, односно Курти, делују мимо свих законских норми, али и тзв. косовског устава, из Самоопредељења су изјавили да је „распуштање скупштине невиђен чин, у супротности са уставним поретком”. Најавили су да ће се владајућа партија због тога обратити тзв. уставном суду.
Један од посланика Самоопредељења Аднан Рустеми критиковао је Османијеву, која је петогодишњи мандат обављала управо уз подршку ове партије, рекавши да је распуштањем парламента Османијева „тешко прекршила устав”. Наиме, из ове партије се позивају на „пуну уставну основу” која им даје „законско право” да је скупштина могла да функционише до 4. маја, односно да је „најранији могући датум за распуштање скупштине и расписивање ванредних избора” био у првој недељи маја месеца. Из тог разлога представници Самоопредељења нису се појавили ни на јучерашњем састанку Османијеве са представницима политичких странака ради одређивања датума избора.
И док је Курти јуче одбио да коментарише одлуку своје дојучерашње миљенице Османијеве, којој је окренуо леђа, дотле су Срби окренути својим „горућим” проблемима, будући да је челник Самоопредељења многе репресивне и ескалаторне мере спроводио и када је претходни пут био у техничком мандату, а Приштина у тешкој политичкој кризи. Најтеже питање у овом тренутку је свакако најава режима из Приштине да ће од 15. марта почети са пуном применом „закона о странцима”. Због тога више хиљада Срба са Косова и Метохије који немају приштинска документа, овај спорни „закон” неће „препознати”.
Не само да су његове одредбе у старту дискриминаторне, већ је реч о својеврсном трику Приштине. Наиме, упркос томе што на прелазима косовски полиције деле „брошуре са упутствима закона”, ипак то није ни део онога што заиста стоји у скоро стотину страница административног упутства које је саставио такозвани МУП Косова. Уколико се заиста у пуној мери буде спроводио спорни „закон”, на хиљаде Срба који живе на Космету, али из оправданог разлога немају „косовско држављанство”, неће моћи ни да приђу својим вековним огњиштима. Зато је кључно да међународни представници, упркос покушајима Куртијевог режим да представи „закон о странцима” као нешто што неће никога угрозити и дискриминисати, изврше одговарајући притисак на Приштину.
Додатно проблем је у томе што је приштински режим, и пре примене дискриминаторног акта, поново појачао тензије на Србе на Косову и Метохији. То потврђује саслушање градоначелника општине северна Митровица у основном суду у јужном делу града, само због тога што је на Бадњи дан на згради истакао банер са натписом „Мир Божји, Христос се роди”. Радојевић, иначе изабран из редова Српске листе, саслушан је у среду, свега неколико дана након што су у селу Суво Грло, једној од српских енклава, тзв. косовски полицајци на бруталан начин ухапсили петорицу Срба, осумњичених за наводни ратни злочин. Радећи и овога пута по инструкцијама свог такозваног премијера, судије су два дана „шетале” ухапшене и њихове правне заступнике, да би потом четворици Срба изрекле по 30 дана затвора, а само једном је дозвољено да се брани са слободе. И ово хапшење, и судска пресуда, једна у низу од више стотина које спроводи правосуђе по директиви Куртија, према речима адвоката осумњичених, засновани су на принципу „рекла-казала”.
У таквој атмосфери додатне забринутости нашег народа, Курти је најавио спровођење „закона о странцима” који ће директно погодити и два српска институционална стуба – просвету и здравство, који функционишу у систему Републике Србије. Наиме, осим што од 15. марта више од десет хиљада Срба само са територије Космета, који игром случаја нису рођени у покрајини, неће успети да оствари право на лична документа, „законом” ће бити погођени и студенти који студирају на једном од десет факултета Приштинског универзитета са седиштем у Косовској Митровици, али и професори, лекари, здравствено особље. Сви који само у одређеном периоду и под одређеним условима могу да бораве на простору Косова и Метохије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


