O визама за Србију на пролеће

У овом тренутку тешко је проценити како би могао да изгледа коначан извештај европских експерата који ће до априла у Београду утврђивати докле је Србија стигла у испуњавању услова за укидање виза и долазак на „белу шенген-листу”. Док српски званичници уверавају јавност да бисмо до краја ове године могли да добијемо позитивне препоруке за стављање на ту листу, чланови прве мисије Европске комисије која је стигла пре два дана веома су уздржани у прогнозама. Луиђи Сорека, шеф ове мисије, изјавио је прексиноћ, на брифингу уприличеном поводом почетка друге, техничке, фазе преговора Србије са ЕУ о визним олакшицама, да време када ће се то постићи зависи од напретка који ће српске власти остварити у примени „мапе пута”, коју је Комисија упутила Србији у априлу прошле године.

Европска „затвореност”, у овом тренутку, заиста је разумљива. Мисија ЕК је овде да, у разговору са нашим стручњацима и политичарима, провери колико смо напредовали у испуњавању постављених услова. Мисија ће, према речима Сореке, бити фокусирани на питања јавног реда и безбедности. У току овог месеца, Београд ће посетити још једна мисија, чија ће пажња бити усмерена на безбедност пасоша, а након тога, и трећа екипа посматрача да провери како су српске власти спровеле одредбе у вези са миграцијом и заштитом граница. Све у свему, трофазни експертски дијалог биће окончан до краја априла, после чега ће уследити нова процена напретка Србије у испуњавању постављених критеријума.

Како би могао да изгледа „технички налаз”, који ће бити представљен на пролеће, а од којег ће зависити доношење одлуке о укидању виза? Наши државни функционери тврде да је земља постигла значајан напредак у испуњавању услова с чим се слажу и гости, али додају и да има још пуно посла.

Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, сматра да коначан налаз посматрача зависи од тога да ли ће они своју процену базирати само на томе ли су неки нови прописи усвојени или ће испитивати да ли су ти прописи довољно добри да остваре циљеве који су њима зацртани. Наводећи да је досад из ЕУ преовладавао формални приступ, тако што се, рецимо, гледало да ли је неки закон усвојен до зацртаног рока, Ненадић подсећа и на то да је у извештају о напретку Србије ка ЕУ, из новембра прошле године, било доста негативних оцена због тога што нисмо примењивали постојеће прописе (као што је, рецимо, био случај са Законом о финансирању политичких странака).

Кад је реч о законима из „шенгенског пакета”, Скупштина Србије је усвојила све законе који се односе на МУП (закон о азилу, странцима, путним исправама и граници). Али скупштина још није ратификовала пет конвенција Савета Европе, као што није донела ни закон о спречавању дискриминације и о међународној правној помоћи. Реч је, заправо, о прописима из домена Министарства правде. Имајући у виду да су актуелни разговори са европским стручњацима посвећени, пре свега, правосуђу и кривичној области, то би могло да звучи узнемиравајуће да није објашњења које смо добили из веома добро обавештених извора. Ови прописи не спадају у ужи круг наших обавеза за укидање виза. „Ни то што нисмо ратификовали поменуте конвенције (а што ће, највероватније бити учињено до марта) није неки минус, јер су многа питања о којима оне говоре већ уграђена у неке наше законе”, каже један владин функционер.

Што се тиче оцене борбе против организованог криминала, Богољуб Милосављевић, професор Правног факултета Универзитета Унион, оценио је, пре два дана, да има видљивог напретка. Ненадић, пак, каже да никад не можемо бити сигурни да су све организоване криминалне групе откривене. Он верује да ће се европски експерти бавити пре свега Закоником о кривичном поступку и законом који се односи на специјалне мере које држава примењује против организованог криминала. Сматра, такође, и да ће под њиховом лупом бити организационе јединице унутар тужилаштва и полиције, које се баве борбом против организованог криминала. Оне су, како каже, доскора биле малобројне.

– Надам се да се стање, у међувремену поправило, јер ти подаци обично нису у потпуности доступни јавности – наглашава он.

Безбедност докумената биће разматрана приликом посете друге мисије ЕК Београду, која се се очекује у току овог месеца. Многи страхују од евентуалних закључака представника ЕУ, јер не само да је било проблема у вези са штампањем пасоша, већ су се и грађани жалили да дуго чекају та документа. Упућени, међутим, указују на то да је и у другим земљама било сличних тешкоћа. У Великој Британији је, преноси нам наш извор, пола милиона грађана својевремено тужило тамошње власти јер нису добили пасоше на време.

Подсетимо да је министар полиције Ивица Дачић, пре два дана, изјавио да је до сада промењено више од 250.000 пасоша и више од 350.000 личних карата. Имајући у види податак да је у Србији око милион и стотину хиљада грађана поседовало стару путну исправу, произилази да је практично четвртина ових докумената већ замењена.

Биљана Чпајак

------------------------------------------------

Пасоши са шест нивоа заштите

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић разговарао је јуче са представницима Европске комисије о напретку који је Србија остварила на „мапи пута” ка укидању виза. Састанку у Београду присуствовали су шеф експертске мисије Европске комисије Луиђи Сорека, шеф Делегације ЕК у Београду Жозеп Љоверас и шеф сектора за Србију у Директорату за проширење ЕУ Терез Собјески, наводи се у саопштењу МУП-а Србије.

Дачић је упознао чланове Европске комисије са оним што је до сада урађено, са законским предусловима који су испуњени, али се тренутно налазе у скупштинској процедури. Министар полиције је обавестио чланове Европске комисије о увођењу биометријских пасоша, који имају шест нивоа заштите, као и о увођењу одговарајућих информационих система заштите којима ће бити опремљени сви гранични прелази, додаје се у саопштењу.

Чланови комисије су констатовали да је Србија урадила много на испуњавању тачака из „мапе пута”, али и да је остало још посла. Они су изразили спремност да пруже подршку Србији, а похвално је оцењена Стратегија о борби против организованог криминала и понуђена је помоћ експерата ЕУ.